BUILD - casopis o gradjevinarstvu  
Gradjevinarstvo
   
business operation
main topic
architecture
focus
view
mechanization
urbanism
building services
BUILD promo
energy efficiency
software
presenting
fairs
inteview
interior
transmaterials
curiosities
BUILD info
GREEN BUILD
   
BUILD No.29
BUILD No.28
BUILD No.27
BUILD No.26
BUILD No.25
BUILD No.24
BUILD No.23
BUILD No.22
BUILD No.21
BUILD No.20
BUILD No.19
BUILD No.18
BUILD No.17
BUILD No.16
BUILD No.15
BUILD No.14
BUILD No.13
BUILD No.12
BUILD No.11
BUILD No.10
BUILD No.9
BUILD No.8
BUILD No.7
BUILD No.6
BUILD No.5
BUILD No.4
BUILD No.3
BUILD No.2
BUILD No.1
 

Build No. 1, mart 2007.

Društvena odgovornost preduzeća - Neven Marinović

Neven Marinović, izvršni direktor Smart Kolektiva

Jedna od trenutno aktuelnih tema u privredi je i DOP, odnosno društvena odgovornost preduzeća. Smart Kolektiv je vodeća organizacija u ovoj oblasti kod nas, tako da smo odgovore na neka tekuća pitanja potražili upravo ovde

Razgovor vodila: Tijana Jovanović

Razgovor na ovu temu vođen je sa izvršnim direktorom Smart Kolektiva, gospodinom Nevenom Marinovićem.

build: Koja su osnovna načela društvene odgovornosti ?

N.M: Društvena odgovornost kompanija predstavlja koncept u kome se firme svesno i dobrovoljno posvećuju aktivnostima koje izlaze iz njihove primarne delatnosti uvećanja profita i pozitivno utiču na svoje radno, društveno i prirodno okruženje. Društveno odgovorno poslovanje je u suštini svest o novom položaju i značaju koje kompanije imaju u savremenom, globalnom društvu i odgovornosti koja iz njih proizilazi. Praksa društveno odgovornog poslovanja odnosi se na celokupno delovanje jednog preduzeća: šta proizvodi, kako kupuje i prodaje, da li poštuje zakone, kako se odnosi prema zaposlenima, da li ulaže u lokalnu zajednicu i na koji način doprinosi očuvanju životne sredine.

build: Šta sve uključuje novi poslovni model preduzeća?

N.M: Održivost (sustainability) ili održivi razvoj (sustainable development) predstavlja ideju razvoja koji zadovoljava sadašnje potrebe, ali koji uzima u obzir i potrebe budućih generacija. Postalo je jasno da ekonomska održivost, sama za sebe, nije dovoljan uslov za sveukupnu, dugoročnu održivost jednog društva. U tom smislu, odgovorno poslovanje predstavlja jedno od ključnih rešenja za dostizanje održivog razvoja, budući da doprinosi harmonizaciji odnosa između sfere ekonomije, kao glavnog nosioca razvoja, i interesa društva u celini koji takođe ne smeju biti zanemareni.

build: Kratki osvrt na istorijske početke kod nas.

N.M: U Srbiji, koncept društvene odgovornosti preduzeća definisan na današnji način nije bio poznat u okviru socijalističkog sistema društvenih odnosa. Ipak, privredni subjekti iz bivših socijalističkih zemalja su u velikoj meri praktikovali aktivnosti koje bi se danas mogle nazvati društveno odgovornim. Ovde su preduzeća takođe imala istaknutu društvenu svrhu. Naime, za vreme socijalizma su darivanja i sponzorstva od strane pojedinaca i preduzeća za sportske klubove, kulturna dešavanja, hendikepirane i decu bila vrlo uobičajena. Ulaganje u zajednicu je predstavljalo ključni aspekt ovakvog delovanja. To naročito važi za takozvane „gradove-preduzeća” (na primer Kragujevac) u kojima je glavni poslodavac ili preduzeće bio primarni pokretač razvoja, ne samo ekonomskog, već i razvoja čitave zajednice. Stoga su preduzeća investirala u sve što je bilo od značaja za zajednicu, od infrastrukture do škola i bolnica. Socijalistički period je, takođe, ostavio zaveštanje visokog stepena zaštite prava radnika i zaposlenih razvijajući sistem „radničkog samoupravljanja” koji je uveo i praksu učestvovanja zaposlenih u upravljanju i donošenju odluka, iako se ispostavilo da je taj sistem krajnje neefikasan, i da se svodio pre svega na retoriku.

build: Društvena odgovornost u praksi i primeri dobre domaće prakse.

N.M: Istraživanje „Odnos javnosti, lidera poslovnog, neprofitnog i javnog sektora prema konceptu DOP-a u Srbiji”, koje je sproveo Smart Kolektiv 2005, obuhvatilo je pet ciljnih grupa: javnost, poslovni sektor, neprofitni sektor (NVO), međunarodne institucije, državnu i lokalnu upravu i pokazalo da je svest o društveno odgovornom poslovanju (DOP) u Srbiji prisutna više na nivou koncepta u formiranju, koji tek počinje da se prepoznaje kao važan i društveno poželjan, nego na nivou realizovanog ponašanja, sa kojim imamo sopstveno iskustvo.

Većina kompanija kao glavni motiv i glavnu korist od praktikovanja DOP za sopstvenu firmu vidi u kreiranju pozitivne predstave o kompaniji („image” kompanije), odnosno bolje pozicioniranje na tržištu. Kao akteri DOP najčešće su navođeni potrošači (84%), zaposleni (76%) i lokalna zajednica (61%). Samo sedam kompanija navelo je društvo u celini kao glavnog aktera (korisnika) DOP. Nedostatak svesti o značaju ovog koncepta ocenjen je kao glavna prepreka većoj inicijativi za društvenu odgovornost u Srbiji.Svest građana o konceptu društveno odgovornog poslovanja veoma je niska. Građani, kao i kompanije, nisu u stanju da ideju sopstvenog „benefita” vide u celini, već sopstveni interes posmatraju kroz trenutnu ulogu u kojoj se nalaze, jednom kao potrošači, drugi put kao zaposleni kompanije.

build: Koju vrstu akcija preduzimaju domaća preduzeća i na koji način su društveno odgovorna?

N.M: Novo istraživanje, koje smo sproveli krajem 2006. godine ukazuje na činjenicu da se većina kompanija odlučuje da finansira projekte koji se tiču nekog oblika edukacije (75%), na drugom mestu su projekti koji se odnose na razvoj lokalne zajednice (67%), zatim projekti vezani za zdravstvo (62%), infrastrukturni projekti (gradnja), ekološki projekti i sport. Zanemarljiv je broj kompanija koje su spremne da investiraju u kulturu i umetnost, kao i religijske programe. Mnoge kompanije, svoj društveni angažman tretiraju kao oprobano PR sredstvo. Svaka velika kompanija u Srbiji imala je barem neku vrstu filantropske delatnosti. Velike domaće kompanije, poput Telekoma i NIS-a,
najčešće ostaju na terenu velikih donacija i filantropije i viđeni su često kao kompanije koje podržavaju takozvane projekte od nacionalnog značaja. Slična je situacija i sa najvećom privatnom kompanijom Delta Holdingom koja u poslednje vreme vidno razvija svoje aktivnosti u oblasti društveno odgovornog poslovanja. Soko Štark je, recimo, zaposlio žene iz Sigurne kuće, što je sve zajedno pokazatelj da ova tema dobija sve više na značaju. Za razliku od domaćih firmi, strane kompanije prisutne u Srbiji, poput Philip Morris-a, Carlsberg-a, Lafarge-a ili Holcim-a ponašaju se transparentnije, i imaju strateški pristup ovom konceptu.

build: Zašto se kompanije opredeljuju za CSR (Corporate Social Responsability) startegije?

N.M: Koristi od usvajanja DOP-a, gledano iz perspektive poslovnog sveta, razlikuju se u zavisnosti od tipa poslovanja, datog trenutka ili tržišnog okruženja. U tranzicionim zemljama koristi od DOP-a u vidu smanjenja troškova (odnosno energetske efikasnosti) ili boljeg pristupa međunarodnim tržištima imaju znatniji uticaj od „benefita” kao što su olakšano upravljanje ljudskim resursima ili jačanje reputacije i imena brenda, na šta su mnogo više upućene velike međunarodne kompanije. Potreba da se ublaži negativan uticaj biznisa na lokalne zajednice predstavlja društveno odgovornu temu koja preovlađuje u zemljama u razvitku.

Svest o konceptu društveno odgovornog poslovanja je u Srbiji tek delimično prisutna i ni približno ne predstavlja dominantan trend u poslovanju, niti ima značajniji uticaj na formiranje mišljenja javnosti o ulozi privatnog sektora u društvu. Takođe, poslovni ljudi još uvek ne poimaju u dovoljnoj meri DOP kao sredstvo koji bi moglo da im donese poslovnu korist i pomogne u ostvarivanju njihovih primarnih ciljeva. I pored toga, određena svest o koristima od strateškog usvajanja odgovornog pristupa poslovanju postoji, barem na principijelnom nivou. Osnovni motivi najčešće su: unapređenje reputacije kompanije, povećanje produktivnosti, kvaliteta i prodaje, veća lojalnost i motivacija zaposlenih, prihvaćenost u lokalnoj zajednici i kompetitivnost i tržišno pozicioniranje.

build: Najčešće prepreke za uključivanje preduzeća (strah od troškova, nedovoljna informisanost, shvatanje da uključivanje u društvenu zajednicu nije povezano sa biznisom).

N.M: Istraživanja su takođe utvrdila da među predstavnicima poslovnog sektora postoji svest o postojanju određenih prepreka i rizika skopčanih sa uvođenjem koncepta DOP-a, i to su najčešće: uvećanje troškova, nedostatak svesti o značaju koncepta kao i neodgovarajući zakonski okvir.

build: Koliki je angažman preduzeća u kulturnom sektoru (na primeru Privredne banke iz Zagreba koja je osnovala fond za razvoj kulture)?

N.M: Postoje i brojni primeri, u kojima se kompanije javljaju najviše kao sponzori kulturnih manifestacija. Moj utisak je da se tu izdvaja finansijski sektor, a posebno banke, koje zaista dosta sredstava ulažu u kulturne projekte. Posebno bih izdvojio Erste Banku, sa njihovom nesvakidašnjom kolekcijom savremene vizuelne umetnosti iz celog regiona koja je prikazana u saradnji sa Muzejom savremene umetnosti u Beogradu pod nazivom „Kontakt”. Zatim, tu su kompanije koje daju nagrade umetnicima kao sto su Henkel Art Awards, ili Philip Morris kroz Niš Art Foundation, i druge kompanije koje su pokretale i pomagale projekte i kulturne institucije kod nas kao što su Raiffeisen, Mercedes, Knjaz Miloš... Ali nažalost, kao sto smo videli u podacima iz istraživanja, ova podrška često ide za nacionalne i veoma vidljive manifestacije u formi sponzorstava, a umetnički projekti ne zauzimaju visoko mesto među kategorijama koje kompanije pomažu.

build: Koje aktivnosti sporovodi Smart Kolektiv?

N.M: Smart Kolektiv je još 2004. godine, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Fondom za otvoreno društvo pokrenuo program „Inicijativa za odgovorno poslovanje”, sa ciljem da promoviše razvoj ove oblasti.

Danas Smart radi na uspostavljanju i institucionalizovanju ove oblasti kroz kreiranje mreže – foruma poslovnih lidera, koja bi predstavljala kompanije spremne da integrišu ovaj koncept u svoje poslovanje, i koja će služiti kao primer i inspiracija svim drugim kompanijama aktivnim u Srbiji. Smart Kolektiv takođe nastavlja da sistemski razvija, unapređuje i promoviše ovaj koncept u Srbiji tako što kroz niz edukativnih aktivnosti, javnih i stručnih događaja, ali i kroz pokretanje praktičnih projekata i inicijativa, radi i povezuje sve ključne aktere kao što su predstavnici biznis sektora, medija, nevladinih organizacija, javne uprave i akademskih institucija. Na ovaj način stvara se međusektorska mreža pojedinaca i institucija koje su u stanju da, svaka u svom domenu, doprinesu razvoju i implementaciji društveno odgovornog poslovanja.

Radimo na promociji oblasti i kroz obrazovanje, informisanje i širenje vesti iz ove i srodnih oblasti, izdajemo RBI (Responsible Business Initiative) Newsletter, razne publikacije, studije, priručnike, a pokrenuli smo i svojevrsni CSR resurs centar. Sprovodimo redovna istraživanja na temu društvene odgovornosti kompanije, sa raznim ciljnim grupama. Prikupljamo i promovišemo najbolje prakse kroz bazu podataka koju sada počinjemo da kreiramo, i na kraju, radimo kao partneri sa pojedinim kompanijama, kako bi što konkretnije ova oblast u Srbiji postala deo svakidašnje prakse.

[top]