Digitalni vodeni paviljon

Karlorati saradnici (Carloratti associati) i inženjeri MIT-a, za predstojeći međunarodni EXPO u Saragosi (Zaragoza) 2008. godine sa temom Voda i održivi razvoj, projektovali su paviljon od vode – svi zidovi i druge vertikalne površine napravljeni su od tzv. digitalne vode. Nju čine tečne zavese za zidove koje ne samo da se mogu programirati da poput velikog ekrana prikazuju tekst i grafičke slike, već mogu da osete osobu koja se približava i da se automatski otvore kako bi je propustile. Već se pokušavalo sa digitalno kontrolisanim kapljicama, ali je ovo prvi takav arhitektonski prostor. Obzirom da ovde upotrebljene cevi i elektronika nisu naročito skupe, a reciklirane vode ima dosta i jeftina je, vodeni zidovi bi mogli postati stvarnost i za neke druge projekte.
www.digitalwaterpavillion.com

Budućnost stanovanja – kuće na vodi

Globalno zagrevanje stvara oštre vremenske prilike apokaliptičnih scenarija poplava koje postaju realnost u svim delovima sveta. Ovogodišnje poplave u Velikoj Britaniji, Indiji, Nepalu i Bangladešu učinile su da hiljade ljudi izgubi živote a milioni da ostanu bez svojih domova.
Holandija je specifična zemlja sa skoro polovinom teritorije ispod nivoa mora. Ovde su poplave sastavni deo života i upravo iz ove zemlje potiče jedno od mogućih rešenja. Kompanija Dura Vermer (Dura Vermeer) predložila je savršeno jednostavno rešenje – kuće na vodi. U kompaniji tvrde da su ove kuće fleksibilne i da mogu podneti podizanje nivoa vode i do 5m.
Razvijena su dva modela: kuća na vodi kao brod i amfibija koja je na obali za vreme suvog vremena.Oba tipa kao bazu koriste šuplje betonske prizme i čelične stubove koji pomažu da kuće ostanu ukot-vljene na jednom mestu jer bi se usled jakih struja brzo mogle naći na otvorenom moru. Struja i voda su sprovedene preko fleksibilnih cevi koje su napravljene tako da mogu da prate promene nivoa vode.
Do sada je izgrađeno 46 ovakvih vodenih jedinica u Masbomelu (Maasbommel) u provinciji Gerderland (Gerderland). Početna cena ovih kuća je 260.000$, što znači da bi u slučaju masovne proizvodnje u prednosti svakako bile bogatije zemlje. Kompanija Dura Vermer trenutno radi na razvijanju jeftinijih materijala koji bi omogućili masovnu proizvodnju po znatno nižim cenama. Njihov rad će svakako morati da se ubrza pošto su naučnici procenili da do 2100. godine nivo okena podići za 11cm.
www.ecoboot.nl

Savršena kocka

Holandski institut za zvuk i sliku napravljen je kao puna kocka čija je polovina ukopana. Sadrži arhive za emitovanje slike i zvuka, kancelarije i muzej. Predstavlja centralnu tačku grada Hilversuma (Hilversaam) u kome se nalazi. Hilversum je predgrađe Amsterdama poznato kao centar holandske TV industrije.
Arhitekte ove neobične građevine Vilijam Jan Nentelings (Willem Jan Nentelinngs) i Mihael Ridijk (Michael Riedijk) poseduju redak talenat u arhitektonskim krugovima – smisao za humor. Fasada zgrade je sastavlejna od panela livenog stakla u boji. U saradnji sa umetnikom Jap Drupstenom (Jaap Drupsteen) na panelima su odštampani poznati kadrovi sa holandske televizije. Koristeći kompjutersku tehnologiju, Drupsten je spojio slike sa staklom, što daje zanimljiv efekat, jer su slike samo delimično prepoznatljive iz određenih uglova. Fasada predstavlja kritiku savremene kulture i društva a ima paralele i sa eksterijerom biblioteke Dželi (Jelly), arhitekte Gordona Bunšalta (Gordon Bunshalt) iz 1963. godine.
www.neutelings-riedijk.com

Neuništiva kuća

Kuća Florans i Vilijema Tsuija (Florence i William Tsui) u Berkliju (Berkly), Kalifornia (California), važi za neuništivu kuću pošto njen oblik i koncept čitavog konstruktivnog sistema potiču od minijaturnog organizma, tzv. vodenog medveda (Hypsibius dujardini) koje može da opstane u svim vremenskim prilikama i na svim nadmorskim visinama.
Na istom pricipu je građena i kuća koja nosi ime Oko Sunca (Tai Yang Yen) po dekorativnim elementima fasade u obliku okulusa. Osnova je elipsa a kuća sadrži tri kupatila, četiri spavaće i dnevnu sobu. Kuća je delimično ukopana u zemlju, a zidovi su napravljeni od recikliranog sunđera i posebnih blokova cementa. Od ostalih materijala korišćeni su beton, akrilik, fiberglas i reciklirano drvo. Prednosti ovakvog tipa građevine su brzina gradnje i jeftini materijali, kao i to što su prostorije zimi tople, a leti hladne, a pri čemu je kuća otporna i na vodu, vatru, termite i prigušuje buku za oko 50dB.
www.tdrinc.com

Novih sedam svetskih čuda

U okviru globalne kampanje Novih sedam svetskih čuda izabrani su Kineski zid, rimski Koloseum, palata Tadž Mahal u Indiji, drevni grad Inka Maču Pikču u Peruu, statua Hrista Spasitelja u Brazilu, napušteni antički grad Petra u Jordanu i piramida drevnih Maja Kastiljo, u gradu Čičen Icu u Meksiku. Novih sedam svetskih arhitektonskih čuda izabrano je glasovima preko 100 miliona ljudi širom sveta posredstvom Interneta i mobilnih telefona. Od sedam svetskih čuda antičkog sveta, koje je izabrao filozof Filon, danas su ostale samo piramoide u Gizi. Kampanju je pokrenuo švajcarski umetnik i muzeolog Bernard Veber. Žirijem je predsedavao bivši generalni direktor UNESCO-a Federiko Major Saragosa, a činilo ga je sedam svetski priznatih arhitekata. Nakon izbora novih sedam svetskih čuda u julu ove godine, pokrenuta je nova inicijativa – Novih sedam svetskih prirodnih čuda, koja će trajati do 8. 8. 2008. godine.
www. new7wonders. com