BUILD - casopis o gradjevinarstvu  
Gradjevinarstvo
   
business operation
main topic
architecture
focus
view
mechanization
urbanism
building services
BUILD promo
energy efficiency
software
presenting
fairs
inteview
interior
transmaterials
curiosities
BUILD info
GREEN BUILD
   
BUILD No.31
BUILD No.30
BUILD No.29
BUILD No.28
BUILD No.27
BUILD No.26
BUILD No.25
BUILD No.24
BUILD No.23
BUILD No.22
BUILD No.21
BUILD No.20
BUILD No.19
BUILD No.18
BUILD No.17
BUILD No.16
BUILD No.15
BUILD No.14
BUILD No.13
BUILD No.12
BUILD No.11
BUILD No.10
BUILD No.9
BUILD No.8
BUILD No.7
BUILD No.6
BUILD No.5
BUILD No.4
BUILD No.3
BUILD No.2
BUILD No.1
 

Build No. 4, decembar 2007.

Untitled Document

Građevinska industrija kao nosilac privrednog razvoja - Goran Dugandžija predsednik Udruženja u PKS

Sa gospodinom Dugandžijom sastao sam se u prostorijama njegove firme Duga sistem, poslednjeg petka pred Novu godinu. Na samom kraju još jedne uspešne godine na privatnom poslovnom planu, našao je vremena da nam iznese detalje vezane za aktivnosti Udruženja visokogradnje u Privrednoj komori Srbije, čiji je predsednik. Ali, ovaj intervju je pomalo bio iznenađenje, bar za mene koji nisam poznavao Gorana – on je pre svega želeo da predoči suštinska pitanja građevinske industrije i privrede Srbije uopšte. Tečno i koncizno iznošenje problematike, i mogućih rešenja, začinjeno komparativnim primerima evropske i svetske prakse, jednostavno nije ostavljalo previše prostora za potpitanja, niti sam ih smatrao potrebnim. Pretpostavljam da ćete se svi složiti sa idejama koje Udruženje visokograđevinara u PKS, na čelu sa našim sagovornikom, priprema da predoči Vladi Srbije...

razgovor vodio Mladen Bogićević

....Pogledao sam BUILD magazin i mislim da je dobar i da, u informativnom smislu, popunjava ono mesto gde imamo dosta praznog prostora što se stručne literature tiče, pre svega u kontekstu osvajanja i primene novih tehnologija, i materijala u građevinarstvu i to mi se veoma dopada...

Pod građevinskom industrijom podrazumevam ceo opus privrednih aktivnosti koje objedinjuju i koje završavaju na nekom objektu. I to apriori ne podrazumeva samo proizvodnju građevinskog materijala i opreme nego jedan širi pojam, uključujući i samo građenje. Građevinarstvo je jedna propulzivna, visokoakumulativna i izvozna privredna grana, i to su atributi koje ono sobom univerzalno nosi, ne samo kad je u pitanju Srbija već i sve druge zemlje. Poenta u celoj priči je da se strategija privrede jedne države oslanja između ostalog i na građevinarstvo, i da se osloni upravo u onoj meri koju građevinarstvo kao grana sa svim pomenutim odlikama koje smo pomenuli, može da iznese.

Još jedna od bitnih karakteristika građevinarstva jeste da za sebe vezuje veliki deo ostatka privrede. Kada to kažem mislim na elektro-industriju, industriju u proizvodnji mašinskih elemenata koji se koriste u građevinarstvu, bazične hemije i materijala kao takvih, tj. ne samo isključivo primenjivih u građevinarstvu... Kad sve to objedinimo jasno je da građevinarstvo mora zauzeti svoje mesto u privredi uopšte, a glavni razlog zašto ono treba da ima, ja ću biti slobodan da kažem, poseban tretman u privredi, pored pomenute akumulacije izvoznih elemenata, jeste to što građevinarstvo može da bude pola privrednog rasta unutar Srbije, i treba da bude, jer investicije kreću upravo kroz građevinarstvo.

O SAGOVORNIKU...

Goran Dugandžija, dipl. inž. arh, generalni direktor i osnivač preduzeća Duga sistem trenutno je i na funkciji predsednika Odseka za visokogradnju u Privrednoj komori Srbije. Duga sistem d.o.o. započelo je svoj rad kao preduzeće za projektovanje, da bi zatim proširilo delatnosti na izvođenje građevinskih, zanatskih i instalaterskih radova na stambenim, poslovnim i industrijskim objektima, a danas je deo ponude i posebna enterijerska obrada i opremanje objekata. Od dana osnivanja preduzeće beleži neprekidan rast poslovanja pre svega zahvaljujući čvrstom stavu njegovih zaposlenih da je preduzeće veliko onoliko koliko je zdravo. Tako se najznačajnije reference Duga sistema umnogome razlikuju od referenci ogromne većine građevinskih preduzeća u Srbiji – to nisu samo izgrađeni kvadrati već i potvrde tačnog, poštenog i uspešnog poslovanja.

Privredni ambijent Srbije – siva ekonomija

Međutim, mi smo izašli iz jednog teškog perioda (zaključno sa bombardovanjem, odn. 2000. godinom), koji je morao da ostavi posledice. Ako pogledamo privredne aktivnosti u to vreme – dobar deo se događao vanbudžetski, odnosno u zoni sive ekonomije. To se sa 2000, odnosno periodom od tada, u mnogome popravilo, ali ne i u meri u kojoj bi trebalo da se popravi, a u prilog tome govore mnoge analize svih validnih međunarodnih finansijskih institucija, mada to vrlo lako možemo videti i sami. Taj prostor, ovih sedam godina, po mom mišljenju, ali verujem da tako misli velika većina privrednika, nismo dovoljno ažurirali... iskoristili... artikulisali celu tu stvar...

Dakle, suština je napraviti dobar privredni ambijent. Siva ekonomija ne puni državnu kasu... Onda Država ima želju, odnosno potrebu, da one lojalne optereti dodatnim dažbinama, i onda nastaje ciklus iz koga se teško izlazi. Ali suština jeste da od građevinarstva kreću greenfield investicije koje su nama nedostajale! Tako na primer, zemlje koje su se spremale za EU još od 1992: Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska... sve su do 2007. imale povlašćen tretman za sopstvenu građevinsku industriju upravo iz razloga da privuku što više greenfield investicija.

Naravno, nije to jedini preduslov, ali svakako jeste jedan od osnovnih za stvaranje stimulativnog privrednog ambijenta, pa tako, ono što je kod nas PDV, oni su počeli da primenjuju po znatno nižim stopama, a neke zemlje su čak i sasvim oslobodile građevinsku industriju pomenutog poreza. Kod nas je porez u građevinarstvu 18% za repromaterijal što je nedopustivo! Isto tako, poreska fiskalna politika u Srbiji je nestimulativna za produkciju novih stambenih kvadrata jer je novostvorena vrednost opterećena većim procentom poreza nego što je to (u prometu) procenat već amortizovanih starih stanova, što je neprirodno i u privrednom smislu neopravdano.
 

Zato građevinarstvo, bar u Srbiji, bije tešku bitku sa nelikvidnošću privrede, kao verovatno i sve druge grane, jer je novac izašao iz privrede i otišao u neke druge tokove. Umesto da se sve kreće ka povećanju privrednih aktivnosti mi imamo vrlo restriktivan privredni ambijent.

Ono što građevinarstvo naročito muči jeste zona sive ekonomije. Mi imamo oko 30% neprijavljenih radnika na gradilištima širom Srbije. Možda i više, po samom prirodi stvari to je nemoguće znati tačno... Ali to se otprilike poklapa sa analizom MMF-a da je oko trećine srpskog privređivanja ostvareno u sivoj ekonomiji.

...Meni nije zgodno da pričam o makro-ekonomiji jer nisam ekonomista, ali prosto... američki prof. Lafer je utvrdio da postoji direktna veza između opterećenja ličnih primanja radnika porezima i punjenja državne kase. On je to predstavio kroz parabolu koja pokazuje kako se povećanjem poreza budžet puni do jedne tačke, ali da zatim prestaje da dobija prilive, sve dok ne dođe do nule onda kada opterećenje na primanja zaposlenih dostigne 100% od zarade, i tada u budžet ulazi nula! Kada se srpska privreda posmatra u ovom kontekstu jasno je da smo u onoj poslednjoj zoni gde ima svih preduslova za visoko generisanje sive ekonomije...

Makroekonomija – komparativni primeri

Zato je ključni značaj borba protiv sive ekonomije. Mi u Srbiji imamo 900.000 zvanično nezaposlenih. Svi pričaju kako to treba popraviti ali malo ko se ozbiljno bavi tim fundamentalnim problemom. Mi u PKS, ljudi sa kojima radim, verujemo da se to mora i može rešiti, naravno u okviru mogućnosti i respektujući sve materijalne probleme koje ima Država.

Iznad mnogih socijalnih, kozmetičkih, poteza Vlade, onaj pravi još nije napravljen – a to je upravo taj da se smanje porezi na zarade zaposlenih! Opterećenje, i to ponavljam, na svakih 100 isplaćenih dinara ili evra je 63%! To jeste sasvim legitiman zahtev Države, da se plaćaju porezi (i sama privreda ne bi mogla da funkcioniše bez Države), međutim postavlja se pitanje da li je taj procenat odgovarajući za situaciju u našoj privredi, ne samo iz razloga njenog rasterećenja (privreda bi volela kad ne bi morala da plaća ništa).

Pitanje je da li je iko ikada u ovoj zemlji napravio pravu analizu koliko bi trebalo da bude optimalno izdvajanje iz ovakve privrede za ovakvu Državu. Apsolutno se slažem sa onima koji kažu da imamo preskupu državu. Sa druge strane, spomenuli smo likvidnost, finansijske tokove, banke koje su sasvim van sistema privrede, još uvek sa izuzetno visokim kamatama, koje opet generišu neke druge troškove – jer tamo gde je cena novca visoka, interesantno je držati ga u bankama a ne u privredi. Kad sve to saberemo, voleo bih da neko kompetentan (mislim da to ne može biti Vlada, ona može biti samo naručilac), napravi jednu ozbiljnu studiju fiskalne politike, i ne samo sa aspekta ličnih doprinosa zaposlenih.

Smanjenje poreza je u makroekonomiji već praksa i to je počeo da primenjuje Regan, zatim Irska, koja je krajem 80-ih imala preko 140% društvenog proizvoda javnog duga, a onda uvela drastične mere kroz smanjenje poreza. Najefikasnije možete da delujete na neki privredni ambijent kroz fiskalne podsticaje – kroz poreske podsticaje za investiranje.

Takođe i Estonija, kao poslednje ekonomsko čudo, iz kolapsa u kakvom Srbija ipak nije bila, za kratko vreme je došla do 17.802 dolara bruto društvenog proizvoda. Kako? Samo su smanjili poreze... Počeli su pre šest godina i smanjuju ih svake godine za dva posto (ako se dobro sećam), tako da će do 2009. spustiti stopu na 20%, istu onu koja je kod nas 63%! Estonija je potpuno oslobodila od poreza reinvestiranje, dok u Srbiji, mi ako reinvestiramo, opet nam se oduzima 18%! Sad bi neko iz Vlade rekao da mi imamo jednu od nižih stopa (i tačno je, ako ne i najnižih u regionu), na porez na dobit korporacija.

To jeste istina, ali nije dovoljno. Mi moramo da se takmičimo sa konkurencijom, a naša konkurencija su destinacije u okruženju koje su se dokazale kao dobro tle za greenfield investicije. Za Hrvatskom (sa kojom smo u 90-te možda ušli i bolji), danas kaskamo. Mi danas u nekim bitnim parametrima po kojima se determiniše privredni ambijent, kaskamo i za Makedonijom, a i Albanija nas je u nekim merama pretekla.

Srbija ima potencijale, a zašto nismo uspeli (jer, definitivno se može reći da nismo uspeli) da za ovih sedam godina pokrenemo investicije u meri u kojoj je to moralo da se uradi? To je druga priča...

Građevinarstvo Srbije danas

Naše građevinarstvo ima veliku tradiciju (i dalje nas smatraju silom regiona), ali se sada dešava da u Srbiji odnose tendere i izvode radove strane firme. Zašto? Građevinarstvo jeste povuklo najveći deo tereta 90-ih, i uspelo je iz toga da izađe, ali se tu potrošilo... Tu pre svega mislim na tehničke resurse. Došla je kurentnija oprema i tehnologije, a naša je ostala relativno stara (vidim i u BUILD-u da se građevinske firme opremaju novom opremom, ali to se relativno lako postiže).

Najveći ožiljak na srpskom građevinarstvu jeste kadrovski resurs – domaće radne snage. Turska je nas zamenila na ruskom tržištu, zato što je jeftinija radna snaga (i država je pomogla nastup firmi na strana tržišta), a u svetu se to rešava uvozom radne snage (iz Indije, Vijetnama, Kine...) i mi tako ne možemo biti konkurentni. Drugi problem je starosna i kvalifikaciona struktura radne snage. Nismo zainteresovali mlade da se već kroz srednje obrazovanje spremaju za građevinarstvo, i već i po broju i po kvalitetu imamo deficit radne snage (vi ćete na gradilištu naći ljude iz drugih branši). Šta na kraju možemo da uradimo? Mi, srpski građevinci, moramo da otvorimo mogućnost uvoza radne snage jer nećemo moći da gradimo greeenfield investicije, i tada se dešava da na tenderima dobijaju strane firme i grade u Srbiji – što je nedopustivo! Zato Srbija treba da razmišlja na temu kako da uveze radnu snagu. Mi smo na svetskoj podeli rada i moramo da uvažimo te principe i moramo tražiti ovakva kompromisna rešenja.

Odgovor Vlade bi sada bio: kako da uvozimo pored 900.000 nezaposlenih? Da li iko još veruje da skoro milion ljudi u ovoj zemlji sedi kući i ne privređuje? To je siva ekonomija! Na njih se ona oslanja i Država to mora suštinski da reši! Opet se vraćam na makroekonomske mere, fiskalnu politiku... Jedna od akcija bi bilo smanjenje svih dažbina koje terete rad!

Planovi PKS

Privredna komora je započela razgovore sa resornim Ministarstvom za infrastrukturu o izradi strategije za građevinsku industriju Srbije. U prilici sam da učestvujem u tom radnom timu i očekujem da će projekat biti ozvaničen početkom 2008, i nadamo se da će neki od predloga biti usvojeni. Želimo da pomognemo u detekciji problema i eventualno njegovom rešavanju. Ali, sve to nema smisla ukoliko nemamo sagovornika a to je u ovom slučaju Vlada. Značajna je i uloga vas medija da informišete, ne samo Vladu (smeh) i stručnu javnost kojoj je vaš list okrenut, već i širu javnost, jer siguran sam, situacija u građevinskoj industriji pogađa... mislim da neću preterati ako kažem... svaku porodicu u Srbiji, na posredan ili neposredan način.

 

[top]