OPLATE I SKELE

Oplate i skelski sistemi spadaju mahom u privremene konstrukcije bez kojih građevinska industrija ne može. Dok se oplate primenjuju prvenstveno za ugradnju betona na željeno mesto i u željenom obliku, skele imaju višestruku funkciju - pristup, podupiranje, bezbednost i zaštita...

priredila: Jelena Jeremić, dipl. ing. građ.

OPLATE

Oplata je privremena konstrukcija koja beton drži na mestu prilikom livenja, i održava ga u željenom obliku sve dok beton ne sazri i očvrsne. Oplate mogu imati i funkciju oblikovanja površinskog sloja betona u cilju postizanja željenih estetskih efekata, pa tako mogu biti i izgubljene, tj. jednim delom mogu ostati ugrađene na/u betonu

Oplate moraju ispunjavati brojne zahteve funkcionalnosti i kriterijume kvaliteta:

• moraju biti otporne na udare i habanje
• prihvatanje i prenos opterećenja svežeg betona moraju biti izvršeni bez većih deformacija
• površina koja je u kontaktu sa svežim betonom ne sme upijati previše vode iz betona, ali i da se može lako ukloniti, bez posledica po površinski sloj betona
• materijal oplatne ravni pod uticajem vode ne sme u većoj meri promeniti svoje fizičke osobine i dimenzije
• oplata bi trebalo da se koristi više puta
• tehnička rešenja oplate treba da omoguće tačno podešavanje na željeni oblik i dimenzije
• oplatni sklopovi treba da budu fleksibilni
• površina betona mora biti popunjena i ravna
• tehnička rešenja oplate treba da smanje utrošak ljudskog rada, posebno prilikom teških i opasnih operacija kod postavke i skidanja.

Delovi oplate

Oplatne ravni su delovi oplate koji imaju direktan kontakt sa betonom. Izrađuju se od dasaka, drvenih ploča, iverice, medijapana, lesonita, čeličnih limova, armiranih poliestera, azbestnih kalupa i drugih materijala.

Potkonstrukcija je pozicionirana između oplatnih ravni i noseće konstrukcije. Pravi se od drvenih gredica 5x8 ili 10x10cm, čeličnih profila, metalnih roštilja, prefabrikovanih drvenih (punih ili rešetkastih) i metalnih nosača (uglavnom izrađeni od aluminijuma ili gvožđa, rešetkastog ili sandučastog oblika).

Noseća konstrukcija predstavlja spoljašnji deo oplate i takođe može biti od drveta ili metala. Njena uloga je da primi sva opterećenja oplatnih ravni i potkonstrukcije i prenese ih na čvrstu podlogu.

Sredstva povezivanja i regulacije služe za povezivanje oplatnih površina, noseće i potkonstrukcije. Materijal za ovo je uglavnom paljena žica, armatura, ankeri sa navojima i zavrtnjima, namenski pravljena klešta, drveni klinovi...

Vrste oplata

Oplate možemo podeliti prema materijalu, sistemu postavljanja, nameni... Tako možemo razlikovati nekoliko vrsta oplata, i ne zalazeći u svaku od podela posebno, nabrojaćemo ovde one koje se najčešće koriste:

• klasične oplate su one krojene na mestu korišćenja i obično su od drveta
• prenosne oplate su obično metalne ili u kombinaciji metala i drveta. Koriste se za zidove (oplate zidova) i za ploče (oplatni stolovi)
• složene oplate se koriste za tunele ili zakrivljene konstrukcije
• inženjerska konstrukcija oplate uglavnom se primenjuje kod većih poduhvata niskogradnje, kao što je izrada brana, pot-pornih zidova i slično
• samopodižuće oplate se koriste u slučajevima kada se gradi u etapama
• klizne oplate se kontiunirano pomeraju po visini, uz pomoć hidrauličkih dizalica, kada se betonira prsten po prsten (silosi, veliki šahtovi, betonska jezgra objekata...)
• čelični kalupi na vibro-stolovima takođe spadaju u vrstu oplata a koriste se prilikom izrade prefabrikovanih elemenata za industrijsku gradnju

Ostale vrste oplata su one za estetsko oblikovanje površine betona, za cevovode, prskani beton na kosturu od armature i rabic pletiva, tekstilne oplate za sanaciju odrona...

Tok rada sa oplatom

Pre montaže oplatnog sistema elementi i sklopovi se sortiraju prema projektu, vrši se pregled i otklanjanje manjih nedostataka i premazivanje oplatnih površi sredstvom protiv prijanjanja betona. Prenos do mesta montaže se vrši ručno ili mašinski, nakon čega se elementi oplatnog sistema sklapaju u celinu. Tokom livenja, prati se ponašanje oplate pri porastu opterećenja, uočavaju se deformacije, procurivanje gela (cementnog mleka), itd.

Oplata mora ostati pod nadzorom sve dok i sam beton ne postigne projektovane mehaničke karakteristike kako bi mogao preuzeti ulogu noseće konstrukcije. Postupak skidanja oplate definiše se u projektu oplate i treba izbegavati svako nasilno delovanje na oplatu. Nakon skidanja oplate pristupa se mehaničkom čišćenju (struganjem, četkanjem, brušenjem) i eventualno pranju vodom pod pritiskom, zatvaranju rupa od prethodne upotrebe, krpljenju slučajnih oštećenja ili čak zameni delova ili kompletne oplatne ploče, premazivanje zaštitnim premazima ili bojama, i na kraju sortiranje i slaganje elemenata i sklopova.

Kontrole i sigurnosne mere

Sigurnosne mere su naročito neophodne u fazi mašinskog transporta, kao i prilikom montaže/demontaže elemenata oplate, posebno onda kade se radovi odvijaju na visinama i dubinama. Posebno treba obratiti pažnju pri montaži i demontaži oplata na fasadi, kada je neophodna puna zaštita (obavezna je primena sigurnosnog pojasa i užeta za vezivanje). Kontrola oplate od montaže do demontaže obuhvata čitav skup zasebnih kontrola:

• kontrola stanja i kvaliteta elemenata i oplatnih sklopova pre transporta i montaže
• kontrola redosleda montaže elemenata i sklopova
• kontrola položaja oplate u prostoru
• kontrola sigurnosti veza elemanta i sklopova
• kontrola stabilnosti sklopova
• kontrola deformacija oplate u fazi ugrađivanja betona
• kontrola roka popuštanja i demontaže oplate (set uzoraka betona na licu mesta i provera prirasta čvrstoće)
• kontrola redosleda demontaže – prema projektu demontaže
• kontrola stanja elemenata i sklopova nakon upotrebe.

SKELE

Pod skelama u građevinarstvu najčešće se podrazumevaju privremene konstrukcije koje služe za pristup svim delovima objekta u izgradnji, rekonstrukciji ili restauraciji. Međutim, skele se koriste i kao dopuna oplatnim sistemima gde imaju zadatak preuzimanja opterećenja koje najkraćim putem treba da prenesu na čvrste oslonce.

Opterećenja koje skele preuzimaju na sebe jesu sopstvena težina nedovršene konstrukcije ili delova objekta, kao i težine pokretnog i slučajnog opterećenja. Njihov zadatak je da sve ove sile prenesu na tlo, druge konstrukcije ili očvrsle delove konstrukcije koja je u izgradnji...

Osnovni delovi skelskih sistema su:

• štapovi (vertikalni za prenos opterećenja, i horizontalni za povezivanje sistema na koje će se zatim oslanjati i pristupne staze, dok kosi štapovi služe za prenos opterećenja i ukrućivanje)
• ramovi (za vertikalno postavljanje, ubrzavaju montažu i ukrućuju skelu)
• elementi za spajanje i nastavljanje (moraju biti rešeni pouzdano, jednostavno i praktično kako bi i čitav skelski sistem ispunjavao sve uslove bezbednosti, kao i da bi radovi na postavci i demontaži skele bili brzi i bezbedni)
• elementi za regulaciju imaju zadatak da dimenzije i oblik skele prilagode svakom željenom obliku i položaju
• oslonačke papuče služe da vertikalne štapove skele drže na mestu (da spreče klizna pomeranja po x i y osi kada je skela na tvrdoj podlozi, ili da zaustave pomeranje po z osi, odn. potonuće skele, na manje čvrstoj tački oslonca)
• toranj ili jaram je osnovni element svake skele – sastoji se od dve paralelne površi sistema štapova, povezanih u prostoru.

Vrste i podele skela

Klasične skele se prave od drvenih oblica, tesane građe i pripadajućih sredstava veza (ekseri i vijci), nastavljanja (drveni obrazi, gvozdeni okovi), oslanjanja (drvene grede – jastuci) i regulacije (drveni klinovi).

Savremene skele se uglavnom sastoje od čeličnih cevi (laka skela – Ø48,3mm-80mm; teška skela – Ø80mm-200mm), sa specijalnim spojnicama na vijke (ortogonalne i obrtne), trnovima za podužno nastavljanje, oslonačkim papučama i glavama, regulatorima dužine sa rupicama i trnovima, ili regulatorima sa navojem. Takođe, osnovnu konstrukciju mogu činiti i ramovi uz koje idu isti prateći elementi.

Prema nameni i nosivosti razlikujemo lake (fasadne, radne, zaštitne...) i teške (nosive skele za horizontalne, kose i lučne konstrukcije visokogradnje i inženjerske konstrukcije, mostove, grede, ploče).

Prema statičkom sistemu skele delimo na sisteme štapova sa delimično uklještenim vezama i sisteme ramova sa delimično uklještenim i zglobnim vezama (one danas preuzimaju primat kao veći garanti bezbednosti).

Pokretne skele se primenjuju u onim slučajevima kada je vremenski interval izvođenja radova kratak, ili kad nije neophodno baratati sa velikim opterećenjima (prilikom montaže plafona, lakih konstruktivnih elemenata, instalacija, kao i dekorisanja prostora, molersko-farbarskih radova, itd). One se sastoje od radne platforme i podizne konstrukcije (hiraulični kran, makaze...), sa sopstvenim točkovima ili mogu biti postavljene na kamione. Ovakav način je pogodan za sve vrste pristupa (ne oduzima vreme i prostor neophodan za velike skelske sisteme), naročito u urbanim sredinama kada postoji rizik za prolaznike, a visoki su kriterijumi za dodelu svih vrsta dozvola.

Redosled rada

Izrada temelja za skelu vrši se na bazi detaljne analize opterećenja, rade se kvalitetni temelji (najčešće od betona), i osigurava se čvrsta veza stubova skele sa temeljima putem podložne ploče (stope) i ankera. Pristupa se montaži stubova, sa istovremenim povezivanjem horizontala i dijagonala, pri tome se spojnice (vijci) pritežu do pola. Zavisno od visine skele, vrši se ankerisanje žičanim zategama za tlo ili ankerima za objekat, montaža regulatora visine i viljuški za prihvatanje konstrukcije (objekta ili oplate), fiksiranje gornjeg kraja skele za objekat (oplatu), regulacija visine, uz istovremeno dotezanje vijaka do kraja.

Prilikom demontaže najpre se vrši popuštanje vijaka, zatim se (odozgo nadole) demontiraju pojedini elementi skele, vrši se pregled elemenata skele, pojedini se šalju na eventualnu opravku, obavlja se čišćenje, premazivanje antikorozivnom zaštitom, bojenje, podmazivanje i na kraju – skladištenje.

Projekat skele mora postojati, i treba da sadrži: statički račun, dispozicija (izgled skele), proprečni preseci (prikaz svih karakterističnih mesta), osnova skele, detalji veza i osiguranja, specifikacija materijala oblikovanje, proračun i dimenzioniranje temelja skele, tehnički opis. Prilikom postavljanja skele treba znati, i voditi računa, o nekoliko stavki:

• svaka figura koja formira skelu mora biti nedeformabilna – u obliku trougla
• svaki čvor u skeli mora biti osiguran – sprečena pomeranja u sva tri ortogonalna pravca: x, y i z
• temelji skele moraju biti potpuno stabilni (bez sleganja) i da imaju potrebnu nosivost
• udari na štapove izvan zone čvorova moraju biti sprečeni (vrlo su osetljivi jer dolazi do kombinacije normalnih i sila savijanja).

Veoma je značajno da se uzmu u obzir sva vertikalna opterećenja: vlastita težina skele, težina oplate i konstrukcije, pokretno opterećenje (radnici, materijal, alat, mašine, pomoćna sredstva), slučajno opterećenje (vetar), slučaj većeg nagomilavanja materijala, dinamički udar....

Skela (kao i oplata) mora biti osigurana (ankerisana) od odizanja vetrom ili od prevrtanja, u slučaju bočnog udara vetra. Kod proračuna, pritisak vetra se uzima za celu površinu figure formirane skelom, uključujući i površinu oplate i konstrukcije u ravni te figure.

Negrađevinske skele: zaštitne skele (od pada), zaštitni krovovi, panoi i oglasi, jarboli, tribine i sl. Svaki od navedenih slučajeva ima svoja pravila prilikom postavljanja i upotrebe i trebalo bi ga ponaosob analizirati.

Kontrolne i sigurnosne mere

Prilikom postavljanja sistema skela treba obratiti pažnju na:

• pregled stanja i kvaliteta elemenata za skelu pre upotrebe
• kontrolu temelja, vertikalnosti/horizontalnosti svakog štapa/stuba
• kontrolu zatezanja vijaka
• kontrolu ponašanja skele u fazi nanošenja opterećenja
• kontrolu popuštanja skele – prema planu popuštanja i demontaže
• sigurnost radnika
• obaveznu ogradu (kod radnih skela).

Svi sistemi oplata i skela koje smo naveli u ovom tekstu dostupni su i na našem tržištu preko nekoliko specijalizovanih firmi i na narednim stranama BUILD-a moći ćete da upoznate one najeminentnije. Svaka od njih će vam rado predstaviti svoj program, predstaviti svoja rešenja i načiniti odgovarajuću ponudu.