BUILD - casopis o gradjevinarstvu  
Gradjevinarstvo
   
business operation
main topic
architecture
focus
view
mechanization
urbanism
building services
BUILD promo
energy efficiency
software
presenting
fairs
inteview
interior
transmaterials
curiosities
BUILD info
GREEN BUILD
   
BUILD No.30
BUILD No.29
BUILD No.28
BUILD No.27
BUILD No.26
BUILD No.25
BUILD No.24
BUILD No.23
BUILD No.22
BUILD No.21
BUILD No.20
BUILD No.19
BUILD No.18
BUILD No.17
BUILD No.16
BUILD No.15
BUILD No.14
BUILD No.13
BUILD No.12
BUILD No.11
BUILD No.10
BUILD No.9
BUILD No.8
BUILD No.7
BUILD No.6
BUILD No.5
BUILD No.4
BUILD No.3
BUILD No.2
BUILD No.1
 

Build No. 4, decembar 2007.

Untitled Document

Turbine

Na kompleks Svetskog trgovinskog centra u Bahreinu poslednje nedelje oktobra postavljene su turbine na vetar, što je prvi takav primer u svetu na objektu komercijalne namene. Tri turbine, prečnika 29m, drže se na mostovima raspetim između dve kule. Sam dizajn kula je aerodinamičan i tako izveden da u potpunosti koristi povetarac sa Golfskog zaliva i orijentiše ga ka turbinama povećavajući pritom energiju vetra. U punoj operativnosti turbine će isporučivati oko 11-15% energije neophodne za samu zgradu, tj. 1.100 do 1.300 megavat-časova godišnje, što je dovoljno da se obezbedi električno osvetljenje za 300 domova u periodu dužem od jedne godine.

Budućnost – danas

ENERGYbase je reprezentativni projekat nove generacije u oblasti poslovnog prostora. Konstrukcijom ove poslovne zgrade bečki Fond za podsticanje privrede (WWFF) želi da postavi nove standarde. Naime, najmanja površina kancelarijskog prostora imaće 250m² a ponudiće zainteresovanim firmama oko 7.500 kvadratnih metara. Ono što ENERGYbase razlikuje od miliona poslovnih zgrada širom sveta jeste zapravo podatak da će trošiti tek oko 20% energije u odnosu na objekte jednake veličine i namene. Da bi se ovo postiglo, projektom je predviđeno da ENERGY base prima 100% sunčeve svetlosti u svoje kancelarije, solarno grejanje i hlađenje, osvežavanje vazduha u prostorijama zahvaljujući rasporedu i odabiru biljaka. Za izvođenje jednog ovako racionalnog prostora u potrošnji energije neophodno je da se uloži 14 miliona evra, ali prema svim procenama ova suma će biti nadoknađena već u prvim godinama korišćenja.Predviđeno je da ova zgrada već od sredine ove godine pokaže svim zainteresovanim kako je moguće uštedeti 4/5 energije već u planiranju i izvođenju objekta, ali još jedna dobrobit jeste ta što grad Beč ovom zgradom namerava da se još jednom nametne kao poslovni centar srednje Evrope.

TEMA JESENI 2007.

U Velikoj Britaniji su i ove jeseni vođene debate povodom dodele RIBA Stirling Prize (po arhitekti ser Džejms Stirlingu 1926 - 1992.) – najprestižnije ostrvske nagrade za arhitekturu koja se dodeljuje domaćim autorima za projekat godine. Na konkursu je pobedio David Chipperfield projektom Muzeja savremene književnosti u Berlinu (na slici dole).

Ništa nije sporno u vezi sa projektom koji je odneo nagradu, niti sa arhitektom koji ga je potpisao, ali jeste sporno sa lokacijom na kojoj se objekat nalazi. Nakon što se ponovila priča od prethodne godine (kada je pobednički projekat britanskih arhitekata svoje mesto našao u Madridu), pitanje koje se najčešće čulo proteklih meseci jeste: zašto Velika Britanija ima arhitekte ali ne i arhitekturu? Naime, stručna javnost već je ozbiljno zabrinuta što najprestižnija nagrada britanskim arhitektima odlazi za njihove projekte koji se nalaze van granica Ujedinjenog Kraljevstva. Počeli su opet da se pominju i primeri iz bliže i dalje prošlosti koji potvrđuju da svetski najpriznatiji arhitekti koji dolaze sa Ostrva, na tom istom Ostrvu nisu umeli biti prepoznati i priznati: Ričard Rodžers (koji je veliku karijeru započeo centrom Pompidu u Parizu, Zaha Hadid koja je slavu stekla u svetu pre nego je imala prilike da temelje svojih objekata postavi u rodno tle...

Novi Vembli stadion se još glasnije nego pre naziva promašajem, a pojedini stručnjaci maltene jadikuju za rasejanom britanskom arhitekturom koja je emigrirala pod pritiskom neznanja i neukusa. Da se ne govori o halabuci povređenog ponosa koja od komarca pravi magarca, pokazuje i činjenica da većina objekata koji su se našli u finalu takođe ima temelje u drugim zemljama. Naravno, krivcem za to što Ostrvo iz godine u godinu ostaje uskraćeno za najblistavija dela svojih arhitekata, proglašen je prvenstveno domaći investitor. Stručnjaci iz ove oblasti sada su stavljeni pred jedan pomalo bizaran zadatak: trebalo bi da pronađu načine kako da obrazuju ljude sa novcem, prvo da prepoznaju dobru arhitekturu, a zatim i da za nju izdvoje novac. Zvuči možda smešno, ako ne i nemoguće.

 

[top]