BUILD info 8 - BUILD magazine

Prva WAF nagrada za Zgradu sveta 2008.

Žiri nedavno održanog Svetskog festivala arhitekture (WAF) u Barseloni, za Zgradu godine, u konkurenciji 722 projekta u 17 kategorija, iz 63 države, imenovao je zgradu Univerziteta Bocconi u Milanu, delo biroa Grafton Architects iz Irske. Žiri su činili Norman Foster, Robert Stern, dekan arhitekture na Yale univerzitetu, Charles Jencks, Cecil Balmond, profesor Richard Burdett sa Londonske škole za arhitekturu i urbanizam, i Suha Ozkan iz Ankare.

Pre objave nagrade, predsednik RIBA Sunand Prasad istakao je da žiri treba da bira među projektima koji predstavljaju ideje za budućnost. Obrazlažući svoju odluku žiri je rekao da pobednički objekat biroa iz Irske ostvaruje jaku vezu sa urbanističkim tkivom grada Milana i ima potencijal da značajno doprinese životu svojih korisnika: Grafton je uspeo da oslobodi duh prošlosti grada, ali sa stavom XXI veka.

Pobednici, Yvonne Farrell i Shelley McNamara, rekli su primajući nagradu: – Trudili smo se da Univerzitet projektujemo kao minijaturni grad unutar Milana. U tom gradu proveli smo šest godina, zavoleli smo ovu zgradu – ona je promenila naše živote i pre ovog dana. Divan klijent, mesto i ambicija doprinose dobroj arhitekturi, a ovde smo imali sva tri!

WAF nagrade su prve internacionalne nagrade za arhitekturu koje predstavljaju direktno nadmetanje finalista iz različitih kategorija, uključujući i kategoriju Energija, otpad i reciklaža gde se takmiče objekti čija je osnovna karakteristika zaštita prirodnih resursa i okoline.

Na prvom svetskom festivalu arhitekture u Barseloni sportska sala Bale studija 3lhd osvojila je prvu nagradu u kategoriji sportskih objekata. U konkurenciji građevina poput Wembley arene, Watercube olimpijskog bazena i Teniskog centra u Pekingu, mala sportska sala iz istarskog gradića Bale osvojila je žiri, prenose mediji iz okruženja.

Dvorana Bale primer je uklopljenosti savremene arhitekture u tradicionalni kontekst. Prema rečima žirija kvalitet u arhitekturi postoji ili ne, nezavisno od razmere – veličina nije važna, niti globalna prepoznatljivost. Ključno pitanje za proglašenje pobednika bio je uticaj koji određeni projekat ima na život zajednice kojoj služi, bila ona mala ili velika. Osvajanjem ove nagrade sala Bale ušla je i u finale za građevinu godine – našla se u najvišem društvu 16 projekata pobednika kategorija iz protekle godine.

Moskva – zatišje pred buru

Drugi po veličini graditelj nekretnina u Rusiji, LSR grupa (odmah iza PIK grupe), smanjiće broj radnih mesta za desetinu i zamrznuti mnoge projekte planirane za 2009. godinu zbog velikog pada inteziteta u građevinskoj industriji. Mirax grupa i RGI International, druge dve velike građevinske kompanije u Rusiji, takođe su odložile svoje projekte zbog pada u potražnji za novim kancelarijama.

LSR je izgubio 93% tržišne vrednosti od novembra 2007, a S&P Engineering, čiji je LSR član, izgubio je 57%. U 2009. godini očekuje se da bi cene stanova u Rusiji mogle da izgube trećinu svoje vrednosti. Time bi u Moskvi bio zaustavljen desetogodišnji bum koji je Moskvu doveo na treće mesto po cenama nekretnina, odmah iza Monaka i Londona.

Ipak, u Moskvi postoji velika potražnja za stambenim i poslovnim prostorom i ovaj pad doživljava se samo kao stagnacija pred novi porast potražnje nakon opadanja efekta krize. LSR ima 18.000 zaposlenih, i smanjenje radne snage ipak je daleko manje od realno mogućeg, gledajući trenutnu sliku. Međutim, firma pokušava da zadrži visok operativni nivo, jer se u Rusiji sa velikim optimizmom gleda u budućnost.

Zbog pauze u izgradnji koja će trajati nekoliko narednih meseci procene stručnjaka su da će nakon oporavka tržišta cene nekretnina dostići rekordan nivo. Država već razmatra opcije za izgradnju stotina hiljada kvadrata stambenog prostora za najugroženije, kao i za potrebe vojnih lica, i drugih zaposlenih u Vladinom sektoru.

Dubai, završena priča

Emar Properties, najveća kompanija za izgradnju i prodaju nekretnina na Bliskom istoku, očekuje sjedinjavanje sa Nakhil PJSC, kompanijom koja gradi ostrva u obliku palme na obalama Dubaija (fotografija dole). Manji graditelji takođe pokušavaju da se konsoliduju kako bi uspeli da prežive smrtonosni koktel za graditeljstvo i privredu Bliskog istoka – pad cena nekretnina, skuplje kreditiranje i jeftina nafta.

Nakon trostrukog pada cene nafte za samo nekoliko meseci, petrodolari sve teže napuštaju džepove investitora u arapskim zemljama, izvoznicama nafte i gasa. Zavisnost od jednog proizvoda koji je poslednjih godina omogućio veliki bum, sada se najviše oseća u Dubaiju. Megalomanski projekti čije se finansijske konstrukcije nisu uvek okretale ka realnosti tržišta i detaljnim procenama isplativosti, sada najviše liče na spomenike taštine. Turizam svuda trpi posledice krize, a ponuda ovog regiona izgleda da nema potencijal koji bi privukao nove goste, a naročito ne povratnike.

Tržni centri su prazni, a prava osnova turističke ponude ove arapske zemlje u poslednjoj deceniji – izgradnja najambicioznijih projekata sveta, sada jenjava i procene za budućnost nisu optimistične. Naime, bez obzira na značaj nafte kao energenta, trenutna kriza samo će ubrzati težnje, ne samo najrazvijenijih zemalja, za okretanjem ka energetskoj efikasnosti i korišćenju svima dostupnih solarnih, geotermalnih i drugih izvora.

Dakle, procene su da postoji sasvim mala verovatnoća da se u budućnosti ponovo dogodi veliki rast naftnih kompanija, pa kriza za ovaj deo sveta izgleda da nema trenutni karakter. Iako rezervi nafte ima za narednih nekoliko decenija, mnogi veruju da se bajka završava, a neki, kao npr. Blumberg Muštan Han, ekonomista Sitigrupe, i naglas izjavljuju: – Možemo sa sigurnošću tvrditi da je dubajskom snu nepovratno došao kraj.

Epilog sudskog procesa zbog smrti radnika na gradilištu u Kardifu

Taylor Woodrow, velika izvođačka firma sa Ostrva i deo Vinci PLC, sredinom decembra 2008. godine suočio se sa kaznom od 200.000 funti zbog smrti radnika pre četiri godine. Naime, tokom izgradnje zgrade velškog Sabora u Kardifu (na fotografiji gore), 15.marta 2004. godine 53-godišnji radnik je preminuo usled povreda zadobijenih nakon pada sa merdevina. Džon Volš je upravljao crevom kroz koje je upumpavan beton stojeći na merdevinama naslonjenim na oplatu, kada je ona usled pritiska betona popustila i odbacila merdevine unazad.

Sudija je na izricanju kazne obrazložio da ne postoje sumnje u to da se govori o propustu izvođača, bez obzira što je nesrećni radnik bio angažovan od strane, u ovom slučaju, podizvođačke firme Ferson, koja je i direktno odgovorna za incident. Prema izveštaju veštaka obe firme su u tom trenutku već 10 dana bile prisutne na gradilištu tokom kojih njihovi nadzorni organi nisu primetili da je konstrukcija nestabilna i sklona urušavanju.

Sudija je takođe istakao da su obe firme morale znati da se ovo može dogoditi, čak i da su bile svesne opasnosti, međutim prihvatio je iskreno saučešće i žaljenje rukovodstva kompanije. Kao delimično olakšavajuća okolnost, uzeto je u obzir i to da je kompanija Taylor Woodrow jedna od onih koja već dugo vremena prednjači u povećavanju bezbednosti na svojim gradilištima širom Velike Britanije, pažljivo birajući podizvođače, blisko sarađujući sa nadležnima iz Vladine Agencije za zdravlje i bezbednost na radu (Health and Safety Executive – HSE).

U saopštenju kompanije Vinci rečeno je da u celosti prihvataju presudu. Još jednom su izrazili žaljenje zbog gubitka ljudskog života. Dodali su i da se incident dogodio uprkos velikom zalaganju firme Taylor Woodrow da sve svoje podizvođače posebno uputi na značaj bezbednosti na radu, i naročito u radu na visinama.

Još jedan kanal između Atlantika i Pacifika?

Nikaragva, srednjeamerička država, ima nameru da ostvari san dug skoro dva veka – izgradnju kanala koji bi povezivao dva okeana, i to na samo oko 500km od čuvenog Panamskog, plovnog već 90 godina. Ovakav poduhvat danas ne bi predstavljao preveliki zalogaj za građevinare, da se ozbiljno ne pača i u međunarodne odnose. Naime, za Nikaragvu je nemoguće da sama finansira poduhvat koji bi četiri puta premašio njen godišnji budžet, a partner je tražen u Rusiji još u septembru, kada je ova skoro zaboravljena ideja ponovo aktuelizovana.

Nakon decembarske posete Danijela Ortege, predsednika Nikaragve Moskvi, objavljeno je da će Rusija razmotriti svoje učešće u izgradnji transokeanskog nikaragvanskog kanala. Nije sasvim nemoguće da se ne govori samo o tapšanju po ramenu nejakog, ali simboličnog saveznika u srcu važne interesne sfere za SAD. Nikaragva, saveznica i nekadašnjeg SSSR-a, jedina je država koja je posle Rusije priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije. Stoga ne čudi da je susret na najvišem nivou posle više od dve decenije rezultirao potpisivanjem niza dokumenata o saradnji, među kojima posebnu pažnju izaziva mogućnost izgradnje transokeanskog kanala većeg i ekonomski isplativijeg od Panamskog.

O novom kanalu je u septembru sa Ortegom razgovarao zamenik ruskog premijera Igor Sečin, a na zaključku ove posete predsednik Medvedev je još jednom potvrdio da je Rusija zainteresovana da pomogne u tom projektu.

Prvo izlaganje na ovu temu pred Kongresom SAD deputati iz Centralne Amerike imali su još 1826. godine, ali su dva aktivna vulkana nekoliko puta odvratila SAD da daju novac, kao i velika dužina kanala. Zatim, 1903. godine SAD podržavaju Panamu da se odvoji od Kolumbije i zauzvrat dobijaju u vlasništvo zonu za izgradnju kanala. Započinje gradnja koja će trajati 15 godina, i koja je za to vreme ispisivala crne stranice u istoriji graditeljstva odnevši oko 27.500 života.

I dok su kanal kontrolisale SAD sve do kraja 1999, kada je predat Panami, nikaragvanski projekat imao je znatno drugačiju sudbinu. Rukovodstvo te zemlje je, i kad je odlučeno da se kanal gradi u Panami, nastavilo da traži novac za svoj kanal u Evropi i Japanu, što je Amerika rešila 1909. slanjem trupa i smenom vlasti u Nikaragvi. Sa novom vlašću je zaključila ugovor prema kome ima ekskluzivno pravo na izgradnju kanala u zamenu za tri miliona tadašnjih dolara. Važnost tog ugovora istekla je 1970. godine. U Nikaragvi je tada trajao građanski rat, pa su se kanala ponovo setili tek devedesetih godina. Oktobra 2006, Enrike Bolanos Gejer, tadašnji predsednik, objavio je izgradnju Velikog međuokeanskog nikaragvanskog kanala, koji treba da ide jezerom Nikaragva, i koritom reke San Huan. Vrednost projekta procenjena je na 20 milijardi dolara (ukupan BDP zemlje je pet milijardi).

Ekonomska osnovanost projekta zasnivala se na na činjenici da je Panamski kanal zastareo i da ne može da zadovolji transportne potrebe regiona, a zbog male širine (33 metra) ne mogu da ga koriste veliki brodovi koji imaju širinu i do 56 metara. Ozbiljan udar nikaragvanskim planovima nanela je modernizacija panamskog kanala koja je počela 2007. godine i koja će trajati do 2014. i omogućiti da se propusna moć udvostruči i da prolaze veliki brodovi. Za nju će biti potrošeno 5,25 milijardi dolara.

Zahvaljujući porastu robne razmene između Kine i Latinske Amerike, ali i želji Uga Čavesa, velikog Orteginog prijatelja, da preorijentiše izvozne naftne tokove iz SAD prema Kini, Managva smatra da Kina može da uloži ogromna sredstva u izgradnju kanala, a veruje da i Rusija u tome može naći interes.

Ruski interes za izgradnju povezan je sa njenom, u poslednje vreme veoma izraženom željom, da uveća svoje prisustvo u ovom regionu. To prisustvo bi bilo još ozbiljnije ukoliko se tamo pojave velike biznis strukture. Novac koji bi Rusija, eventualno, tamo uložila, iako se meri milijardama dolara, i uprkos ekonomskoj krizi – ne predstavlja problem.

Ruska Federacija i dalje ima ogromne devizne rezerve i veliki stabilizacioni fond. Nekoliko milijardi dolara predstavlja zaista lako ostvarivu investiciju, naročito ako bi se u sve uključili i oligarsi koji i sami i dalje imaju milijarde, ali i mogućnost da zarade nove. Tako krupan projekat u siromašnoj Nikaragvi povukao bi za sobom i druge – neki od njih su već dogovoreni – izgradnju hidroelektrana, razvoj mobilne telefonije i TV mreže, izgradnju aerodroma, pomoć u poljoprivredi, a to su nove mogućnosti za zaradu. I, naravno, novac ne bi bio poklonjen već bi se za njega dobile koncesije.

Veliki nikaragvanski kanal

Dužina – 286 km (zahvaljujući iskorišćavanju velikog jezera Nikaragva), dubina – 22 metra, maksimalna širina – 114 metra. Njime bi mogli da plove veliki prekookeanski brodovi nosivosti do 270.000t. Smanjena je i cena projekta – 18 milijardi dolara. Novi kanal bi imao četiri prevodnice koje bi podizale brodove do 60 metara iznad nivoa mora (Panamski – do 26). Maksimum koji može da omogući Panamski kanal danas je 70.000t, a nakon rekonstrukcije i proširivanja koje je u toku biće 130.000t.

Kriza ne odlaže Olimpijadu

Preduzeće Olympic Delivery Authority, osnovano sa zadatkom da se stara o izvođenju građevinskih radova za Olimpijske igre u Londonu 2012, rešilo je da sva dugovanja prema izvođačima izmiruje u roku od 18 dana, umesto 30 kako je bilo do sada. Ovo je obrazloženo time da izvođačima (ukupno 801 preduzeće) isplate ne smeju kasniti kako radovi ne bi bili pod znakom pitanja ni jednog trenutka do konačnih priprema pred otvaranje Igara. Ovo je naročito značajno za manje izvođače i podizvođače kojima krizni udar već odavno preti da sasvim zaustavi posao usled kreditnog zaduživanja. David Higgins, vođa projekta za ODA-u, rekao je za Times:

– U građevinarstvu su rokovi isplate prilično rastegljivi i nije neobično da se protegnu na 60 do 90 dana. Međutim, kriza je, i posao direktno zavisi od novca a mi smo za najveći broj uključenih preduzeća njihov najvažniji posao. Mi ne smemo kasniti sa isplatama.

U 2009. godini na gradilištu će biti preko 9.000 radnika, a radovi će ući u fazu kada će se sasvim lepo moći nazreti obrisi budućeg Olimpijskog sela i glavnih sportskih objekata: centralnog stadiona, dvorane za sportove u vodi, Centra za medijsko izveštavanje... Kriza će proći, Olimpijada neće čekati.

Arcelor Mittal kažnjen sa 300 miliona evra zbog monopola

Sredinom decembra francuska antimonopolska komisija kaznila je 11 kompanija koje trguju čelikom rekordnom globom ukupne visine 575,4 miliona evra zbog stvaranja kartela i usklađivanja cena. Među kažnjenim kompanijama su delovi najvećeg svetskog proizvođača čelika Arcelor Mittala, kome je određena i najveća kazna – 300 miliona evra. Kompanije su najavile da će se žaliti na odluku.

Francuska antimonopolska komisija je u obrazloženju navela da su kažnjene kompanije, u periodu od 1999. do sredine 2004. godine, stvorile obiman kartel koji je pokrivao od 70 do 90% čelika prodatog preko trgovinskih firmi, preneo je Reuters..

Republički geodetski zavod (RGZ) završio je trogodišnji Cards Twinning projekat izgradnje kapaciteta za upravljanje informacijama o zemljištu i nepokretnostima u Srbiji, za koji je Evropska agencija za rekonstrukciju izdvojila više od devet miliona evra.

Zahvaljujući tom projektu u Srbiji su se stekli uslovi za uspostavljanje digitalne podloge za ažuriranje postojećeg premera, transformaciju postojećeg premera u državni koordinatni sistem, urbanistička i druga projektovanja i planiranja, rečeno je na svečanosti povodom završetka projekta.

Direktor RGZ-a Nenad Tesla istakao je da će, nakon realizacije projekta, RGZ moći da bude konkurentan na tržištu zemalja u regionu, ali i da građanima, privredi i javnim službama ponudi nove proizvode i bolju uslugu. Prema njegovim rečima, kroz taj projekat administraciji u Srbiji obezbeđen je blizak kontakt sa administracijom zemalja članica EU, kao i usklađivanje zakona sa evropskim standardima. Twinning projekat realizovan je kroz partnerstvo RGZ-a sa Geodetskim zavodom iz nemačke pokrajine Baden-Vitemberg i Nemačkom agencijom za tehničku sadanju (GTZ).

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je na potpisivanju sporazuma o saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština 23. decembra 2008. godine da se prema podacima Svetske banke Srbija nalazi na 171. mestu prema brzini izdavanja građevinskih dozvola, od ukupno 181 zemlje. Na tu poziciju Srbija je pala je sa prošlogodišnjeg 152 mesta. On je napomenuo da će novi Zakon o planiranju i izgradnji, o kojem je tih dana počela javna rasprava, ubrzati izdavanje građevinskih dozvola:

– Podrazumevaće da lokalne samouprave na sebe preuzmu obavezu izrade planskih dokumenata, prostornog i urbanističkog plana naselja koji će omogućiti da se na osnovu njih dobije sva dokumentacija potrebna za izdavanje građevinskih dozvola prema ubrzanom modelu, kazao je Dulić.

Zakon će predvideti rok od 18 meseci da gradovi i opštine donesu takve planske dokumente, a za lokalne samouprave koje ne budu imale novca za to, Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje obezbediće sredstva. Ministar napominje da će gradonačelnici i predsednici opština koji ne budu poštovali rokove za usvajanje prostornih i urbanističkih planova trpeti sankcije. Dulić je najavio da će izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode (u Skupštini početkom 2009. godine) regulisati trošenje sredstava iz ekoloških fondova opština i gradova:

– Najmanje 30% opština nenamenski troši ekološki fond, pa oko polovine sredstava završi u platama, reprezentacijama, sportskim klubovima, manifestacijama, i sl.

Kako prenosi Beta, sporazum o saradnji Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje i Stalne konferencije gradova i opština podrazumevaće koordinaciju radi efikasnijeg sprovođenja zakona na lokalnom nivou. Dokument su potpisali ministar Oliver Dulić i predsednik Stalne konferencije gradova i opština Nenad Milenković.

Kompanija BASF, jedna od najvećih svetskih hemijskih kompanija, 10. decembra 2008. godine u Medija centru održala je svoju prvu konferenciju za novinare u Srbiji, pod nazivom Građevinarstvo i stanovanje – doprinos kompanije BASF. Pored osnovnih informacija o kompaniji koja je 2007. zapošljavala 95.000 ljudi širom sveta i ostvarila promet od 58 milijardi evra, prisutni su mogli saznati nešto više o proizvodima koje BASF nudi građevinarstvu, sa posebnim osvrtom na srpsko tržište.

Branko Avramović, tehnolog i komercijalista u BASF-u, u svom obraćanju predstavio je novi proizvod za termoizolaciju – Neopor, već dobro poznat čitaocima Builda. Podsetimo, govori se zapravo o ekstrudiranom polistirolu (EPS), tj. o unapređenoj varijanti Stiropora, čuvenog BASF proizvoda. Granule polistirola se obogaćuju dodavanjem čestica grafita i tako se dobija proizvod za 20% boljih termičkih karakteristika od klasičnog EPS-a.

Ovakve osobine omogućavaju značajne uštede energije, ali g. Avramović je skrenuo pažnju na raskorak između svetskih i lokalnih standarda, kao i na nezainteresovanost investitora, ali i nadležnih, za približavanje svetskim trendovima pasivnih kuća i kuća od tri litre (potrošnja tri litre lož ulja po kvadratu za godinu dana). Iznošenje detalja iz prakse koji se tiču postizanja istovetnog kvaliteta Neopora u fabrici Čar iz Kragujevca, kao i konkretnih problema koji se javljaju na gradilištima u Srbiji i uopšte u poslovanju na našem tržištu, dalo je konferenciji posebno zanimljivu notu koja se retko može čuti na sličnim događajima, a nove informacije su mogli saznati i dobri poznavaoci ove oblasti.

Zatim je Volker van Felten, Business Line Officer u diviziji, predstavio Sisteme dodataka/aditiva betonu, istakavši poseban značaj srpskog i hrvatskog tržišta na području bivše SFRJ. Ari Tantu, Business Line Manager u diviziji, govorio je o posebnoj ponudi specijalnih podova za sve vrste prostora koje kompanija BASF nudi tržištu. Reč je o novoj generaciji podova vrhunskih karakteristika, za industriju, kancelarijske i javne prostore, kao i za prostorije u kojima se zahteva poseban režim higijene (bolnice, kuhinje, itd).

Nova generacija podova kompanije BASF posebno će biti zanimljiva projektantima jer ostavlja neograničenu mogućnost dizajniranja dezena i boja podnih površina.

U Privrednoj komori Srbije 22. decembra potpisan je Memorandum o razumevanju između Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i Udruženja cementne industrije kojim su u Srbiji konačno legalizovani komercijalni aranžmani između cementara kao potrošača i drugih grana industrije kao proizvođača otpada.

Ovaj memorandum koji definiše način korišćenja industrijskog otpada potpisali su Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić u ime Vlade Srbije, a u ime Cementne industrije Srbije (CIS) generalni direktor Titan cementare Kosjerić, Dimitris Zizis (Zissis), tehnički direktor društva Lafarge Beočinske fabrike cementa, Dimitrije Knjeginjić i komercijalni direktor fabrike cementa Holcim (Srbija) u Popovcu kod Paraćina, Milan Ilić. Predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin, kao domaćin jučerašnjeg sastanka, istakao je da je u pitanju prvi sporazum u kome se pored profita pokazuje i briga o životnoj sredini.

Ovim dokumentom uspostavljeno je partnerstvo u otklanjanju generisanog otpada u Srbiji čije je gomilanje započeto u prošlosti i sa kojim država ne zna šta da radi, sa cementarama koje mogu da koriste različite vrste otpada kao alternativne energente pod strogo kontrolisanim uslovima kroz tzv. procese koincederacije. Na taj način, osim što pomaže u rešavanju problema upravljanja otpadom, država i čisti zemlju Srbiju, ali i doprinosi smanjivanju ugljen-dioksida (CO₂) i efekta staklene bašte: – To, takođe, znači da sprovodimo naš deo obaveza iz Kjoto protokola čiji smo potpisnici, istakao je Dulić.

Prema njegovim rečima, cementna industrija godišnje će moći da iskoristi oko 25.000t otpadnih automobilskih i traktorskih guma, oko 350.000t produktnih materija iz U.S. Steel Serbia. U pitanju su otpadni materijali pod nazivom troska koji se u cementarama mogu koristiti i kao sirovina odnosno dodatak u proizvodnji glavnog proizvoda.

Pored toga, biće rešen problem odlaganja i eliminisanja znatnih količina sporednih produkata mesne industrije, kao što je koštano i riblje brašno, ali i industrijski otpad posle reciklaže, kazao je Dulić i dodao da će cementna industrija moći da iskoristi i pepeo iz termoelektrana u Srbiji, koje su zbog te emisije svrstane među najveće zagađivače prirodne okoline. Ovo će biti posebno značajno za termoelektranu Kolubara koja je veliki zagađivač celog Kolubarskog kraja, ocenio je on.

Ministar je istakao da će cementna industrija moći da koristi taj otpad po strogim standardima i korišćenjem modernih tehnologija čime će se takođe smanjiti zagađenje vazduha, ali je naglasio da će država vršiti monitoring nad ovim procesima i da je već izvršeno testiranje ovog monitoringa.

Generalni direktor cementare Titan iz Kosjerića Dimitris Zizis kazao je da će i memorandum o razumevanju doneti korist celokupnoj društvenoj zajednici i da je to pozitivan korak ka stvaranju sistema zaštite životne sredine i za državu i za strane investitore. On je naglasio da društveno odgovorna preduzeća potpuno podržavaju napore države na polju zaštite životne sredine.

Vlada Srbije i PKS, u saradnji sa administracijom i Privrednom Komorom Krasnodara, od 5. do 7. novembra, organizovali su Nacionalnu izložbu Srbije u Krasnodaru, Rusija. Izložbu pod sloganom Čuvajmo prijateljstvo – gradimo budućnost otvorio je predsednik Vlade Republike Srbije Mirko Cvetković. Na 1.500m² atraktivnog izložbenog prostora na centralnom gradskom trgu predstavilo se 55 srpskih preduzeća iz različitih oblasti.

Prema rečima Slobodana Milosavljevića cilj ove manifestacije bio je veća iskorišćenost Sporazuma o slobodnoj trgovini, potpisanog sa Ruskom Federacijom pre osam godina, po kome je 90% proizvoda oslobađeno carine u međusobnom prometu.

Takođe, direktan povod za izbor Krasnodara jesu Zimske olimpijske igre koje će biti održane u Sočiju 2014, a naša preduzeća na ovaj način pokušavaju da se prestave kao proizvođači hrane i odeće, nameštaja i hemijskih proizvoda, itd. Iz oblasti projektovanja, gradnje i opremanja izlagala su preduzeća: Ratko Mitrović, Putevi Užice, Energoprojekt, Montinvest, PIM Ivan Milutinović, Feman, Zimpa, Mermeri i graniti Stanković, Via Ocel, Monterra, Multicon Inženjering, Unipromet, Jugoterm, Nisal, Amiga, Enterijeri Janković, Cini, Gir i Zorka Keramika.

Kod Pirota je početkom decembra 2008. godine počela izgradnja regionalne sanitarne deponije za odlaganje čvrstog komunalnog otpada iz sve četiri opštine Pirotskog okruga. Ugovor vrednosti 5,4 miliona evra, nedavno su potpisali SO Pirot, Evropska agencija za rekonstrukcju i izvođač radova – austrijska firma Alpine.

Delegaciju Evropske komisije i čelnika lokalnih samouprava sve 4 opštine Okruga dočekala je grupa od oko 20 žitelja obližnjeg vikend naselja nezadovoljnih izgradnjom deponije na lokaciji Muntina padina.

- Rešićemo i taj problem nezadovoljnih građana zbog blizine deponije njihovim vikendicama. Mislim da neće biti problema - rekao je predsednik SO Pirot Vladan Vasić.
Vasić kaže da je lokacija izabrana pre 10 godina i da je ukupna vrednost projekta 5 miliona evra.

– Kompletna dokumentacija je rađena prema standardima EU i da nije tako ne bismo dobili novac – objasnio je Vasić. Procenjen je uticaj smetlišta na okolinu i prikupljena su potrebna odobrenja, a projekat je pravljen tri godine.

Izgradnja drugog mosta na reci Dragovištici u Bosilegradu, čija je ukupna vrednost procenjena na 26 miliona dinara, trebalo bi da počne u januaru 2009. godine i da bude završena do kraja iste godine. Kako je u razgovoru za eKapiju istakao Evtim Karadžov iz SO Bosilegrad, u prvoj fazi izgradnje, koja bi, ako sve bude teklo prema planu, trebalo da bude završena do narednog proleća, biće podignuta tri noseća stuba za šta će biti utrošeno oko 8,5 miliona dinara dobijenih iz NIP.

– Ovaj most je veoma značajan, jer će predstavljati direktnu sponu sa bugarskom granicom i značajno rasteretiti već postojeći most, koji se takođe nalazi na regionalnom putu R-122. Taj most je dotrajao i oštećen, a napravljen je možda i pre Drugog svetskog rata. Novac za prvu fazu izgradnje obezbeđen je iz NIP-a.

Tender za izbor izvođača radova biće zaključen krajem decembra 2008.godine i iskreno se nadamo da će nas vreme poslužiti, da bi stubovi bili podignuti do proleća naredne godine – objašnjava Karadžov, naglašavjući da je SO Bosilegrad ponovo konkurisala za dodatna sredstva iz NIP, da bi odmah po završetku prve faze, moglo da se nastavi sa radovima, kako bi krajem 2009. godine Bosilegrad dobio još jedan most.

Inače, projekat za ovaj most još 1996. godine izradio je Institut za puteve iz Beograda. Prema rečima Karadžova, budući most na reci Dragovištici biće klasičan betonski most na 3 stuba, dužine 45m, visine 4m i širine 12m.

U Merkuru na Bežanijskoj kosi, 21. novembra, firma Belmont BG predstavila je bentonitnu membranu Bentofix BFG 500, proizvođača Naue GmbH&Co.Kg iz Nemačke. Prezentaciju je vodio Gorazd Copek iz Slovenije i tom prilikom inženjeri i izvođači mogli su se upoznati sa prednostima ove bentonitne membrane za hidroizolaciju u visoko i niskogradnji.

Kroz primere iz prakse, predstavljene tehničkim crtežima i fotografijama, gosti su mogli saznati o korišćenju ove membrane u realnim uslovima gradilišta.

Preko puta Arene, u Bloku 26, za dve godine trebalo bi da počne gradnja četiri kule, visoke po 185m. Svaka će imati po 42 sprata, a osim ekskluzivnih stanova, u njima će biti otvorene banke, dva hotela i tržni centar. Investitor je izraelska kompanija CEE, a ceo projekat vredan je pola milijarde evra.

Na 460.000m² biće sagrađen moderni stambeno-poslovni i hotelski kompleks, prvi ovog tipa u Beogradu. Veliki tržni centar zauzeće prva tri sprata. Prvi i drugi biće namenjeni ekskluzivnim prodavnicama, dok će na trećem biti bioskopi, kafići i mesta za zabavu. Sa plafona poslednjeg sprata tržnog centra visiće veliki jedrenjak, koji će, kako Izraelci pretpostavljaju, biti simbol ovih kula. Na četvrtom spratu biće velika terasa i bašta, a iznad nje četiri kule. Ukoliko sve bude išlo po planu, projekat bi mogao da bude završen za pet godina.

Radi se o velikoj investiciji i poduhvatu kakav do sada nije rađen kod nas – kaže Miodrag Zečević, izvršni direktor za marketing u preduzeću Energoprojekt, koje će biti angažovano za izvođenje radova. U dve krajnje kule biće ekskluzivni hoteli, dok će u srednjima biti poslovni prostor. Poslednji spratovi sve četiri kule predviđeni su za stanove, koji će imati površinu od 100, 106 i 120m².

Planska dokumetacija je završena i predata Sekretarijatu za urbanizam. Nakon idejnog rešenja ostalo je da se uradi glavni projekat, u vrednosti desetina miliona evra. Za ovaj posao CEE je angažovao čuvenu britansku kompaniju Normana Fostera, u toj oblasti najveću u Evropi.

Gradske službe raštrkane su u osam različitih zgrada u centru prestonice, koje zajedno vrede oko 80 miliona evra. Gruba računica pokazuje da je jeftinije smestiti ih pod jedan krov jer izgradnja zajedničke zgrade ne bi koštala više od 40 miliona evra. Beograđani bi tako zaboravili na šetnje sa gomilom papira u ruci i muke sa parkiranjem, a rad gradske službe bio bi efikasniji. Prostorije gradske uprave u osam zgrada sada zauzimaju oko 32.200m² (bez Starog dvora).

Ideju da Beograd, po ugledu na svetske metropole, dobije Gradsku kuću (City Hall), pored zaposlenih u administraciji i samih građana, podržava i gradonačelnik Dragan Đilas: – Smatram da je objedinjavanje gradskih službi pod jednim krovom najlogičnije rešenje za Upravu, jer bi tako bila efikasnija, i mnogo dostupnija za građane koji bi na jednom mestu mogli da obave sve poslove. Međutim, još ne znamo kako ćemo i kada to rešiti.
Stručnjaci beogradskih agencija za nekretnine slažu se da bi izgradnja ovakvog novog zdanja Upravu koštala duplo manje nego što ukupno vrede sadašnje prostorije. Razlog za to je, tvrde oni, što bi Grad snosio samo troškove izgradnje, a sam bi sebi platio gradsko građevinsko zemljište, sumu koju bi mogao da iskoristi za izgradnju. Prodajom sadašnjih prostorija gradske vlasti obezbedile bi novac potreban za izgradnju Gradske kuće.

Pobijanjem probnih šipova na donjem špicu Ade Ciganlije, za prvi od sedam stubova novog mosta, posle tačno 34 godine, počela je izgradnja novog mosta u Beogradu. Rok za izgradnju je 40 meseci a vrednost posla je 118 miliona evra. Pilon mosta sa kosim kablovima biće visok 200m, dužina mosta biće 929m, a širina 45m, imaće šest kolovoznih traka, dva koloseka za šinski saobraćaj i dve pešačko-biciklističke staze.

Biće zidan prema sistemu build and design, u kojem se istovremeno projektuje i izvode radovi. Maksimalna propusna moć mosta biće 12.000 vozila na sat. Izrada izvođačkih projekata pristupa mostu se završava, imovinsko-pravni odnosi su uglavnom završeni, što će omogućiti izgradnju pristupnih saobraćajnica paralelno sa izgradnjom mosta. Nosilac izgradnje je austrijski Porr.