BUILD info 9 - BUILD magazine

Honorari arhitekata sve manji

Marketinška agencija MBD Commercial u decembru 2008. objavila je podatke o kretanju visina honorara za arhitekte tokom prethodnih godina. Prema ovom izveštaju honorari su rasli od 6% do 18% svake godine od 2004, ali su krajem 2008. zabeležili pad od 5%. Nastavak opadajućeg trenda očekuje se i u 2009. kada se procenjuje da će pasti za 9%, kao i dodatnih 3% u 2010. godini. Objavljeno istraživanje predviđa da će tek nakon 2013. prosečna plata arhitekata dostići nivo iz 2008. godine.

Procenjeno je da će kriza najviše uticati na projektante individualnih objekata za stanovanje (15% u 2009. i 6% u 2010. godini), dok su predviđanja za honorare projektanata kolektivnog stanovanja veoma optimistične – u narednih pet godina, do 2013, njihove zarade će rasti do 38% u odnosu na one iz 2008. godine. Zaključak izveštaja je da kolektivno stanovanje, kao i projekti iz sektora obrazovanja i zdravstva, imaju najveći potencijal za rast poslovanja u narednih pet godina.

Online BIM servis sajta CE News

Sajt CE News krajem januara pokrenuo je novi on-line servis za pružanje informacija o BIM-u. Building Information Modeling Channel je mikro-sajt gde posetioci mogu da pronađu članke, vesti iz industrije, linkove ka osnovnom CE News sajtu i linkove ka velikom broju izvora povezanih sa temom BIM-a u građevinarstvu. BIM Channel zamišljen je kao mesto gde će inženjeri i projektanti razmenjivati iskustva u radu sa BIM programima. Iako postoji već nekoliko decenija, BIM je morao sačekati XXI vek da zauzme mesto koje mu pripada među softverima u građevinarstvu. Osnovna prednost rada u BIM-u jeste u tome što, za razliku od crtačkih, CAD programa, on nudi povezivanje i povratne informacije na osnovu unesenih podataka.

Savremeno građevinarstvo, naročito najkompleksniji projekti, ne mogu se zamisliti bez primene BIM softvera, a sponzor BIM Channel-a je softverska kompanija Autodesk.

Oštriji standardi za oblakodere

Novo izdanje Međunarodnog građevinskog koda 2009 IBC (International Building Code) dostupno je od marta 2009. godine. IBC je standard koji određuje i izdaje Međunarodni savet za kodove (ICC), i usvaja se na državnom ili lokalnom nivou u svih 50 država SAD, i gradu Vašingtonu. Nove sigurnosne mere u 2009 IBC-u biće i:

dodatna stepeništa za visine preko 128m (420 stopa), osim ukoliko zgrada nema specijalne liftove koji se mogu koristiti u uslovima hitne evakuacije
istovremeno, dozvoljeni su specijalni liftovi za vatrogasne službe i na većim visinama od 36m
dozvoljena je mogućnost dodatnih sigurnosnih liftova za korisnike objekta
znatno su povišeni standardi vatrootpornosti u objektima višim od 22m
povišeni standardi zdravstvene zaštite uvođenjem obaveznih ambulanti.

Više o 2009 IBC možete pogledati na sajtu ICC-a. Cene svakog od svezaka pojedinih kategorija kodova kreću se oko 100 dolara.

Petogodišnji izveštaj o stanju objekata infrastrukture u SAD

Krajem januara 2009. Udruženje građevinskih inženjera SAD (ASCE) objavilo je izveštaj o infrastrukturi u SAD za 2009. godinu. Četiri godine nakon poslednjeg izveštaja, Udruženje je ispitivalo stanje puteva, mostova, vodovodnih sistema i drugih infrastrukturnih i javnih objekata u SAD. Ocena? Od 1 do 5 – manje od 2... Gruba procena visine neophodnih sredstava za popravljanje ocene je 2,2 biliona dolara (2.200 milijardi).

Izveštaj koji je načinio savet od 28 inženjera odnosi se na objekte svrstane u 15 kategorija, gde su po prvi put uključeni i nasipi. Upravo ova kategorija dobila je jednu od najnižih ocena 2-.

– Mnogi nasipi apsolutno nisu pouzdani, i često su stariji i od pola veka. Dodatno, razvoj situacije u vezi sa klimom poslednjih godina, stvorio je još neizvesnije okolnosti za poverenje u postojeće obaloutvrde – kaže se u ASCE saopštenju za štampu. Takođe, i stanje drugih hidrograđevinskih objekata dobilo je ocenu 2- (vodovodi, kanali, sistemi otpadnih voda, itd).

Neke kategorije imaju iste ocene kao i 2005. pa su mostovi dobili ocenu 3, železnice 3-, brane 2 i škole 2. Jedini napredak zabeležili su objekti energetike pa, umesto 2-, sada imaju ocenu 2. ASCE napominje da očekuje i u budućnosti (narednih dve decenije) sve bolju ocenu zahvaljujući stalnim ulaganjima u pogone, prenosne sisteme i distribuciju.

Pregled CAD korisnika za 2008. godinu u Velikoj Britaniji

U novembru 2008, širom Velike Britanije vršena su istraživanja među korisnicima CAD softvera na temu CAD proizvoda koje su koristili, kao i o udruženjima tehničke podrške. Ocena zadovoljstva arhitekata CAD proizvodima i podrškom sprovedeno je u cilju utvrđivanja na koji način su različiti snabdevači pristupali tržištu i koji proizvodi su viđeni kao vodeći iz perspektive arhitekata. RR je poslao e-mail arhitektonskoj praksi širom Velike Britanije na početku novembra, pozivajući ispitanike da uzmu učešće u web anketi.

Anketa je zatvorena 14. novembra, a primljeno je 925 odgovora, predstavljajući statistički validan odgovor za ovaj tip pregleda. Autodesk-ovi CAD proizvodi dominiraju u sektoru arhitekture i to sa 58% onih koji koriste AutoCAD, 15% koji koriste Architectural Desktop i 11% koji koriste Revit. Graphisoft-ov ArchiCAD bio je drugi najrasprostranjenije prihvaćen CAD proizvod korišćen od strane 22% ispitanika uključenih u ovaj pregled.

Bently Microstation je pomenut od strane 13% korisnika, a Nemetschek-ov VectorWorks od strane 11%. Drugi pomenuti CAD proizvodi bili su: Bentley Architecture, Nemetschek Allplan i Google SketchUp, i korišćeni su od strane manje od 5% ispitanika.

Kinezi za 1,8 milijardi dolara grade prugu do Meke

Kineska kompanija dobila je u februaru ugovor vredan 1,8 milijardi dolara za gradnju pruge sa jednim kolosekom za prevoz hodočasnika u najveće islamsko svetilište. China Railway Co dobila je ugovor za gradnju pruge koja će povezati Meku s Minom, Muzdalifom i brdom Arafatom, glavnim islamskim svetilištima koje svake godine posećuje više od dva miliona hodočasnika.

Pruga bi trebalo da bude završena za četiri godine, a za hodočašće 2010. godine radiće sa 35% posto kapaciteta. Projekat predviđa gradnju četiri železničke pruge kapaciteta do 20.000 putnika na sat.

Kina se potvrđuje kao sve važniji trgovinski partner Saudijske Arabije, naftom bogate zemlje koja u idućih pet godina planira da utroši 450 milijardi rijala (120 milijardi dolara) za izgradnju infrastrukture.

Arhitektonsko delo Rema Kulhasa nestalo u plamenu

9. februara 2009. veliki požar u potpunosti je uništio Mandarian Oriental hotel u Pekingu čiji je vlasnik kineska državna televizija – delo holandskog arhitekte Rema Kulhasa (Rem Koolhaas). Iako je otvaranje bilo planirano tek za ovo leto, ovaj objekat je već postao jedan od simbola glavnog grada Kine koji je radikalno menjao izgled uoči Olimpijskih igara 2008.

Požar je izazvan pomalo naivno – krivac je raketa vatrometa koju su ispalili radnici same televizije u svom privatnom vatrometu za kinesku lunarnu Novu godinu.

Pored hotela sa 241 sobom, u ovoj zgradi je bio predviđen i TV-studio sa 1.500 sedećih mesta, dvorana za prijeme, bioskopi, galerije... Na sreću, u vreme izbijanja požara zgrada je mahom bila prazna, ali je jedan vatrogasac poginuo dok ih je šest povređeno.

U Kini, ova nesreća dobila je šire značenje – veoma loš predznak za nastupajuću lunarnu godinu. Međutim, čak i oni manje sujeverni Kinezi dočekali su vest o požaru kao neku vrstu ispunjenja pravde. Na blogovima se pojavila opaska da je sama državna televizija zapalila toranj ali da nije uspela da iskoristi ovu vest, aludirajući na strogo kontrolisanu medijsku scenu u Kini. I pre je toranj bio na udaru forumaša i blogera kao još jedan projekat gde država troši budžetski novac kako bi uspešnije mogla da širi sopstvenu propagandu.

Kina ulaže 85 milijardi dolara u energetiku

Kina je najavila će ove godine uložiti 580 milijardi juana (85 milijardi dolara) u energetiku, uključujući nove nuklearne i kapacitete za proizvodnju eolske energije. Državna energetska kompanija Kine povećava investicije u energiju kako bi zadovoljila rastuću tražnju i podstakla ekonomski rast u sklopu vladinog stimulativnog plana iz novembra 2008, teškog 586 milijardi dolara.

Kina će izgraditi još osam nuklearnih elektrana sa ukupno 16 reaktora u naredne tri godine. Sada ima 11 nuklearnih reaktora koji daju oko procenat ukupne proizvodnje električne energije, a Peking namerava da taj udeo podigne na pet odsto.

698 milijardi dolara investicija još uvek na snazi u Dubaiju

Skoro polovina investicija u građevinarstvu Ujedinjenih Arapskih Emirata tokom zime bila je na čekanju, bez najava da bi mogle biti nastavljene u dogledno vreme. Ukupna vrednost 180 stopiranih investicija iznosi 582 milijarde dolara, kaže istraživanje kompanije ProLeads Global sa sedištem u Dubaiju.

Ovo je još jedan pokazatelj da je kriza najžešće pogodila upravo tržište nekretnina, ali kompanija navodi da ovo može biti tek vrh ledenog brega – u istraživanju se navodi da Emirati tek treba da osete pun efekat krize.

Oštriji pad u građevinarstvu počeo je sa malom zadrškom u odnosu na tržišta SAD i Velike Britanije, tj. od decembra 2008. godine, i da tek treba da se vidi kakav će ukupan efekat biti na druge grane industrije.

Direktor ProLeads-a, naveo je da su još uvek aktivni radovi na gradilištima ukupne vrednosti 698 milijardi dolara:

– U UAE možda više ne teku med i mleko, ali situacija je i dalje bolja nego u većini drugih zemalja. Dovoljno je da uporedite ovu brojku sa pomoći koju je odobrio Kongres SAD i ovo će biti jasno.

ProLeads je svojim istraživanjem obuhvatio 1.289 projekata javne, stambene i poslovne izgradnje, objekata infrastrukture (puteva, železnica, mostova, luka), kao i rekreativnih površina i projekata uređenja okoline...

Istraživanje se odnosi na period do sredine januara 2009, a kompanija tvrdi da su rezultati analize dati sa najmanje 90% tačnosti.

Crna lista za građevinske radnike uzbunila Britaniju

Krajem ove zime u Velikoj Britaniji javnost je bila zatečena vešću kojoj pre priliči da je objavljena u vreme liberalnog kapitalizma i surovog doba socijalnih nepravdi i ndustrijalizacije XIX, nego na početku XXI veka.

U julu 2008. godine radniku Steve Acheson-u na vrata je došao istražitelj David Clansy iz Kancelarije za informacije – ICO, na osnovu žalbe da je ovaj električar dospeo na crnu listu zbog čega ne može da nađe posao ni na jednom projektu koji ima veze sa organizacijom JIB – što je praktično svaki značajniji projekat u Velikoj Britaniji. Osam meseci kasnije rezultat istrage postao je glavna vest na nacionalnim vestima: zaista je postojala crna lista koju je koristilo 40 građevinskih preduzeća! Na listi se nalazi 3.213 radnika, od kojih je oko 85% iz struke mehaničara i električara – M&E.

Acheson, koji je godinama ovo tvrdio (pa i na poslednjem suđenju, proleća 2008. godine, kada je dobio spor protiv firme Balfour Kilpatrick za nepravedno otpuštanje), ovako je prokomentarisao zvaničnu potvrdu:

– Zaista smatram da kompanije imaju pravo da se izbore sa problematičnim radnicima, ali ja nisam jedan od njih. Pobedio sam na tri suđenja za nepravično otpuštanje u poslednjih 9 godina i pravni sistem ove države ne smatra da donosim probleme. Kompanije imaju legalne načine da se izbore sa takvima, ali ovo nije jedan od njih.

Postojanje liste prvi put je potvrđeno 2006. godine, upravo na jednom od suđenja Acheson-a, kada je Alan Wainwright, menadžer koji je radio za brojne M&E izvođače, svedočio da ona postoji. Kasnije je čak na Internetu postavio spisak radnika za koje je verovao da su na listi.

Ubrzo po objavljivanju prvih rezultata istrage, februara 2009. godine, potvrđeno je da ona traje već tri godine, ali, dodato je i da lista datira od mnogo ranije.

Zvaničnici insistiraju da se sada govori o potpuno novoj istrazi, sa čvrstim dokazima. Na pitanje zašto se ranije nije došlo do rezultata, rečeno je da nije bilo konkretnih tragova, a da je pisanje lista Guardian na ovu temu, davne 1993. godine, otvorilo nove putokaze.

Međutim, više od samog postojanja ovakve liste, javnost je bila iznenađena okolnostima koje su je pratile. Ispostavilo se da ovaj način zaštite kompanija potiče direktno iz prakse Ekonomske lige (Economic League). Ova organizacija delovala je od početka XX veka pa sve do sredine 90-ih, kada je zabranjena. Za više od sedam decenija postojanja ona je neprestano ažurirala listu levo orijentisanih parlamentaraca, novinara, radnika...

Guardian je tada, prateći gašenje Lige, pisao da je privatni detektiv, Ian Kerr, vodio upravo odeljenje za prikupljanje informacija u ovoj organizaciji. Prilikom pretresa jedne od osumnjičenih kompanija, pronađeni su dokumenti koji su vodili do firme Consulting Association iz Droitwich-a, okrug Worcestershire. Ispostavilo se da upravo Kerr vodi ovu firmu. Kockice su se složile…

Nakon gašenja Lige, Kerr-u su u rukama ostale informacije za koje je procenio da će biti korisne izvođačima. Oni su se složili sa ovim i vremenom je lista dobila 40 sponzora-korisnika. Pravo na pristup listi koštalo je kompanije 3.000 funti godišnje. Ova brojka se zaista ne čini velikom u odnosu na prednosti (npr. kontrola štrajkova), i moguće implikacije, koje su se na kraju i dogodile. Na koncu se ispostavilo da je cena pretplate možda bila i prevelika u odnosu na kvalitet Kerr-ove usluge.

Naime, on je samostalno dorađivao listu, obogaćujući je, ne samo imenima, već i kompletnim dosijeima radnika: u kojim su štrajkovima učestvovali, da li su se založili za otpuštene kolege, da li su imali sudske sporove sa poslodavcima… Samostalnim radom, početnu arhivu nekadašnje Lige koja datira sa početka 80-ih, redovno je ažurirao, najčešće potpuno izmišljenim podacima.

Istorijat crne liste Ekonomske Lige

1919 – Osnivanje Ekonomske Lige, kontroverzne desničarske organizacije koja je skupljala informacije o levičarima i koristila ih za udaljavenje radnika sa posla, uključujući i građevince

1993 – Liga je zabranjena nakon tvrdnji da je veliki broj ovih informacija netačan

1999 – Vlada je predložila da se crne liste proglase nelegalnim, ali do toga nikada nije došlo usled nedovoljnih dokaza da one i dalje postoje u praksi

2006 – Alan Wainwright, menadžer u nekoliko M&E firmi, objavljuje na Internetu da ovakve liste postoje

2008 – započinje istraga o tvrdnjama da crna lista za građevinske radnike postoji

februar 2009 – organizacija Oil and Gas UK, pristaje da sa sindikatima napravi sporazum o prestanku vođenja spiskova radnika na platformama, takozvanih NRB-a – kolokvijalni izraz za one čije usluge više neće biti potrebne nakon napuštanja platforme “not be required back”

Već osnovna istraga pokazala je da je to činio prilično samovoljno, dodajući sasvim nevažne ili netačne podatke, na primer, da je neki radnik učestvovao u nekom od štrajkova, iako se on zapravo nikada i nije našao na tom gradilištu. Netačnost ovih podataka smatra se razlogom zašto nisu sprečeni neki od većih štrajkova koje pamti građevinski sektor tokom poslednjih godina.

Optužnica će biti podignuta samo protiv Kerr-a, dok će 40 kompanija koje su koristile listu biti pozvane na dobrovoljne akcije u cilju saniranja svog ugleda, a pre svega ugleda struke koji je tokom 2008. godine ozbiljno poljuljan na Ostrvu i aferom sa angažovanjem nelegalne radne snage, čak i na gradilištu za Olimpijske igre u Londonu 2012.

Odluka da firme budu pošteđene od krivičnog gonjenja izazvala je oštre polemike. Jasno je da su izvođači bili dobro upoznati da je korišćenje takvih informacija u suprotnosti sa zakonom. Međutim, pravi zakon ne postoji… Ovakve liste je još 1999. godine trebalo da se nađu na meti zakona, ali inicijativa je povučena jer se smatralo da su ostale deo istorije. Sada se očekuje uspostavljanje zakonskog okvira za ovakvu vrstu poslovanja, zlu ne trebalo...

Corus i Elastron, grčki distributer i prerađivač čelika poznat kao Kalpinis-Simos, 19. februara ove godine ušli su u joint venture (zajednički poduhvat).

Tata Elastron će opsluživati Grčku, Balkan i susedna tržišta. Servisni centar je na istoj lokaciji gde se nalazio i Corus-Kalpinis-Simos S.A. – Solunska industrijska zona. Odmah po inauguraciji, pored ulaganja u proširenje pogona, instalirane su dve nove linije za dužinsko sečenje i nekoliko drugih mašina za hladno sečenje i sečenje pod pritiskom.

– Veoma smo zadovoljni što je desetogodišnja saradnja između dve kompanije krunisana ovim poduhvatom. Združeni, Corus i Elastron predstavljaće pobedničku kombinaciju na rastućem tržištu čitave Jugoistočne Evrope – rekao je Adrian Vollebergh, direktor Corus distributivnog centra za Evropu.

Na hrvatskom tržištu nekretnina u januaru je zabeležen pad prometa 70 do 80% u odnosu na isti prošlogodišnji mesec, pa je opstanak brojnih agencija koje se bave upoprodajom nekretnina pod znakom pitanja.

Više od 20% građevinskih preduzeća je u blokadi, u poteškoćama su i turističke kompanije, a sve to odražava se na promet nekretnina, kazao je Dubravko Ranilović, predsednik Udruženja poslovanja nekretninama u Privrednoj komori Hrvatske, prenosi Hina. Razlozi za pad prometa su, kako je kazao, otežano finansiranje i recesijska psihoza, a problemi će tek uslediti ako banke zaustave kreditiranje građana i razvoj projekata. Ranilović je ocenio da se već osećaju negativne posledice rasta kamata, strožijih uslova kreditiranja i pada kune.

Poslanik i šef Slovenačke nacionalne stranke Zmago Jelinčič podneo je tužilaštvu sredinom marta krivične prijave protiv lica „odgovornih za prodaju Geodetskog zavoda Slovenije Hrvatima”. Lider slovenačke desnice ogorčen je jer je Ljubljana izručila ključne mape i arhivsku građu hrvatskoj kompaniji Geofoto. U prijavama predatim Okružnom državnom tužilaštvu u Ljubljani kaznena radnja okarakterisana je kao „špijunaža”.

Među osumnjičenima našao se i donedavni šef slovenačke diplomatije Dimitrij Rupel, uz još nekoliko nekadašnjih visokih državnih funkcionera iz bivše vlade premijera Janeza Janše.

Voditelj informativne emisije Svet, ljubljanske TV stanice A kanal, izrazio je negodovanje zbog činjenice da su se „Hrvati dočepali važnih mapa u momentu kada Slovenija vodi bitku za svaki centimetar teritorije”.

Operacija „predaje” neprocenjivog geodetskog materijala susednoj Hrvatskoj tekla je ovako: Kad i Sod su državni udeo u Geodetskom zavodu Slovenije prodali Maksima holdingu, čiji je vlasnik Igor Bavčar, prvi čovek uprave Istrabenca, koji je nedavno zapao u teške finansijske probleme zbog nemogućnosti da bankama vrati kredite uzete za kupovinu većinskog paketa akcija u, nekada paradnoj, domaćoj kompaniji Istrabenc. Tako je Maksima holding prodala vlasništvo nad Geodetskim zavodom Slovenije firmi Primus AB, a od nje je zavod kupilo hrvatsko preduzeće Geofoto. U konačnom zbiru je Geofoto stekao vlasništvo nad 89,8% udela u Geodetskom zavodu Slovenije. I kako je to povezano sa eleizdajom i špijunažom?

Jelinčič objašnjava da je hrvatski Geofoto zapravo kupio preduzeće bez nekretnina, ali „zajedno sa celokupnim (slovenačkim) arhivom”. Zahvaljujući tome su „Hrvati došli, između ostalog, do geografske karte iz 1983. godine na osnovu koje sada dokazuju da je zemljište na levoj obali Mure, kod Hotize – nekada bilo u Hrvatskoj”, upozorava Jelinčič.

Italija će graditi najveći viseći most na svetu. Italijanska vlada objavila je šest milijardi evra vredan, plan za masivnu strukturu koja će povezivati kopno čizme – Kalabriju sa Sicilijom. Kritičari ističu da je ovaj megalomanski projekt preskup, te da nije pametno upuštati se u gradnju ovakvog diva u regiji koju često pogađaju potresi. Inženjeri upozoravaju da će građevina biti ranjiva i zbog jakih vetrova koji tu duvaju. Istina je da košta šest milijardi evra, ali projekt je kompleksan, rekao je italijanski ministar javnih radova Altero Mateoli: – Most će nas naterati da popravimo autoputeve, infrastrukturu i luke. To je zaista mnogo posla kojim ćemo unaprediti turizam, ističe Mateoli.

Izgradnja bi mogla početi već ove godine, ali bojazan izaziva i činjenica da bi od ovog projekta najviše koristi mogle imati građevinske kompanije u rukama italijanske mafije.

Administracija Romana Prodija nazvala je ovaj projekt najbeskorisnijim i najštetnijim planom u poslednjih 100 godina. Međutim, kad je Silvio Berluskoni prošle godine ponovno izabran za premijera, vratio je projekat na dnevni red. Tvrdi da će se tako otvoriti hiljade radnih mesta, oporaviti turizam i popraviti prometne veze između tog dela kopna i Sicilije, što će zameniti trajektne linije.

Most bi trebalo da izdrži 5.000 automobila u jednome satu, ali i brze vozove. Još su stari Rimljani sanjali o mostu koji će povezivati kopno i veliko ostrvo Siciliju.

Crnogorska vlada objavila je 28. marta tender za izgradnju hotelskog kompleksa u zaleđu Velike plaže kod Ulcinja i tender za iznajmljivanje i izgradnju turističkih objekata na Adi Bojani. Vlada je ponudila u zakup 903ha zemljišta u zaleđu Velike plaže na 90 godina, po ceni od 15centi/m², odnosno dva miliona evra godišnje. Zainteresovani zakupci će morati da ponude minimalni investicioni program od milijardu evra u prve tri godine a nakon toga dalje investicije trebalo bi da iznose najmanje tri milijarde evra.

Pravo učešća na tenderu, koji će biti otvoren do 1. septembra, imaju kompanije i konzorcijumi koji su u poslednjih 8 godina izgradili slične projekte minimalne ukupne površine od 750.000m² vredne milijardu evra.

Ponuda mora da sadrži pismo o nameri kompanije koja će upravljati kompleksom i čiji minimalni godišnji promet u poslednje dve godine iznosi 400 miliona evra.

Zainteresovani su uz ponudu dužni da dostave milion evra bezuslovne bankarske garancije. Za izgradnju turističkih kapaciteta na Velikoj plaži zainteresovani su mađarski Trigranit i Abu Dabi Holding sa Bliskog istoka, saopšteno je ranije iz Vlade Crne Gore.

Kada je u pitanju Ada Bojana, investitorima će u zakup na 90 godina biti ponuđeno 600ha državnog zemljišta, a ponuđač je u obavezi da sačuva prirodni rezervat ptica u zaleđu.

Zainteresovani investitor mora da ponudi minimalno ulaganje od 200 miliona evra, izgradnju 2.500 ležajeva u hotelskim kapacitetima, tako da je moguća i limitirana izgradnja stambenih objekata. Budući zakupac mora da ima godišnji promet od najmanje 400 miliona evra u nekoliko prethodnih godina, kao i minimum miljardu evra realizovanih investicija.

– S obzirom na kompleksnost kompletnog projekta, realno je da gradnja u zaleđu Velike plaže traje 20 godina – rekao je ranije ministar ekonomije Branimir Gvozdenović.

Srbija je sredinom februara preuzela dvogodišnje predsedavanje Programu Ujedinjenih nacija za životnu sredinu – UNEP, na zasedanju koje je održano u Najrobiju, u Keniji. Najrazvijenije zemlje pozvane su da razmotre usvajanje zelenog Nju dila (Green New Deal). UNEP je posebno odeljenje pri UN, koje se bavi problemima zaštite životne sredine na regionalnom i globalnom nivou. UNEP ima mandat da koordinira rad u tom segmentu, kako bi se postigao opšti konsezus ekoloških pristupa i zakonskih rešenja zemalja sveta u rešavanju pitanja zagađenja i zaštite planeta od zagađenja.

Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić jednoglasno je izabran za predsednika Upravnog saveta, najvažnijeg organa UNEP-a koji čine ministri za zaštitu životne sredine zemalja članica UN, navodi se u saopštenju. Obraćajući se prisutnima, Dulić je zahvalio na ukazanom poverenju i najavio da će naredne dve godine obeležiti pokušaji da se kroz unapređenje životne sredine svet izbori sa globalnom finansijskom krizom.

– Događaji iz druge polovine 2008. i odgovaranje na izazove finansijske krize jasno su pokazali da pitanja životne sredine više nisu na margini svetskih dešavanja, rekao je Dulić. Prema njegovim rečima, sve je veći broj zemalja koje zaštitu životne sredine vide kao moćan instrument ekonomskog oporavka.

Upravni savet UNEP-a procenjuje stanje životne sredine u svetu, definiše programske prioritete i usvaja budžet. U okviru svojih aktivnosti, Dulić će predstaviti rad tog tela u Generalnoj skupštini UN. Globalni ministarski forum UNEP-a u Najrobiju okupio je više od 100 ministara za zaštitu životne sredine koji će do 20. februara razgovarati o tome kako da se političarima skrene pažnja na zelena pitanja u vreme kada se svet suočava s finansijskom krizom i rastućom nezaposlenošću.

Firma za proizvodnju montažnih kuća Duborez Jevtić iz Kruševca potpisala je 4. marta, sa francuskom firmom Qaluty Wooden Houses, ugovor o izvozu kuća vredan oko 5 miliona evra. Vlasnik fabrike Radoslav Jevtić kazao je da ugovor predviđa izvoz u Francusku bar jedne montažne kuće nedeljno od najmanje 100m2, po ceni od 320 evra po kvadratnom metru.

Prema njegovim rečima, ugovor o izvozu u Francusku je na dve godine sa mogućnošću produžetaka i rasta porudžbine. Jevtić je naglasio da će na tom poslu raditi više od 100 ljudi, ali da očekuje podršku i pomoć Fonda za razvoj Srbije, Fonda za zapošljavanje, kao i Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i lokalne samouprave. Predstavnici firme Qaluty Wooden Houses iz Liona kazali su da su fabriku montažnih kuća Duborez Jevtić našli na Internetu i da ona odgovara svim zahtevima francuske kompanije.

Novi most preko Dunava, na stubovima starog mosta Franca Jozefa, gradiće se po projektu firme Ponting iz Maribora, saopštio je u januaru na konferenciji za novinare gradonačelnik Igor Pavličić, predsednik stručnog žirija koji je birao najbolje rešenje. Tačnije, Ponting je dostavio zajedničku ponudu sa Centrom za puteve Vojvodine iz Novog Sada i DDC iz Ljubljane, s podizvođačima Filos inženjeringom iz Beograda i firmom IRGO Consulting iz Ljubljane. Zavod za izgradnju grada zaključiće ugovor sa Pontingom na 121.705.000 dinara, s rokom izrade projektne dokumentacije od 200 kalendarskih dana.

Odabrano rešenje je kontinualna greda s plitkim lukom, dužina mosta od obale do obale je 170 metara, a širina 23 metra, baš kao i kod Mosta slobode. Direktor Zavoda za izgradnju grada Borislav Novaković naglasio je da su svi rokovi ispoštovani i da se sad ulazi u odlučujuću etapu – raspisivanje međunarodnog konkursa za izvođača radova.

U septembru će biti gotova projektna dokumentacija, kada ćemo i raspisati konkurs za izvođača radova. Za dostavljanje ponuda predviđeno je 60 dana i 30 dana za odabir najpovoljnije ponude, što znači da ćemo pred kraj ove godine imati okončan postupak. Raspon radova na izgradnji mosta kreće se od 30 do 36 meseci, ali će sve zavisiti od potpisanog ugovora. Zasad nema smetnji da most bude gotov krajem 2012. godine – rekao je Novaković.

Pavličić je istakao da im je u odabranom rešenju sugerisano kako rešiti prilaze mostu na bačkoj strani grada, pa postoji mogućnost da će prilazna petlja biti mnogo manja od planirane, a da će se praviti kružna raskrsnica na uglu Bulevara cara Lazara i ulica Zorana Đinđića i Stevana Musića kako bi se park što manje dirao.

Možda će se dva tunela sa sremske strane grada bušiti desno od postojećeg u Tvrđavi, što neće povećati troškove, a tako je predloženo da se ne bi narušavala celina koju Tvrđava čini sa stenom. Tako ostaje mogućnost da se stari tunel iskoristi za pešake i bicikliste. Projektantima smo dali slobodu da reše prilaz mostu s petrovaradinske strane. Oko izbora idejnog rešenja nije bilo nedoumice jer je poenta da Tvrđava bude u prvom planu i vodilja je bila da će se graditi još jedan most, pa svaki treba da bude različit. Budžet grada može da izdrži izgradnju mosta jer će se plaćati četiri godine. Očekujemo novčanu podršku Izvršnog veća Vojvodine, jer zajedno gradimo ovaj most, a planiramo i izgradnju još jednog mosta na mestu bivšeg Žeželjevog mosta – zaključio je gradonačelnik.

Žrtve zemljotresa na teret građevinskim špekulantima

Akvilu u srednjoj Italiji pogodio je zemljotres jačine 6,3 stepena Rihterove skale, odnevši preko 200 života. Dve trećine grada je u ruševinama, a u gradovima oko podignuto je trideset šatorskih naselja za 18.000 ljudi, a još 10.000 onih koji su ostali bez domova primile su komšije. Ima li krivca?

Bolnica San Salvatore u Akvili, podignuta 2000. godine, proglašavana je čudom tehnike koje će izdržati i najjače zemljotrese. Međutim, sada se srušila isto kao i zgrade iz XV veka. Franko Barber, načelnik komiteta za procenu rizika od zemljotresa, rekao je:

– Ponovo se pokazalo da nemamo dovoljno kontrole nad kvalitetom građenja. U Kaliforniji, zemljotres ove jačine ne bi ubio ni jednu jedinu osobu! Preneražen sam činjenicom da nova bolnica, napravljena od armiranog betona, u seizmičkoj zoni visokog rizika, može biti ovako devastirana. To je apsurdno! Da su praćeni standardi, pojavila bi se oštećenja, ali bi ostala da stoji i posle jačeg zemljotresa.

U zemlji koja je preplavljena nelegalnim objektima bez ikakvih estetskih standarda, eksperti okrivljuju izvođače za upotrebu lošeg cementa i neodgovarajuće armature, opominjući da su nebezbedne desetine hiljada vila, škola i bolnica. Mišel Kalvi, predsedavajući Evropskog centra za istraživanje zemljotresa, rekao je da oko 80.000 javnih zgrada u Italiji, od čega je 22.000 škola, i dalje nije bezbedno, uprkos tome što su nakon prethodnih prirodnih katastrofa propisi pooštravani. Od 16.000 zgrada u visokorizičnim zonama, čak 9.000 nije građeno po modernim seizmičkim kriterijumima.

– Znam da zvuči surovo, ali, u geološkom smislu, ovo uopšte nije bio veliki zemljotres – rekao je Alesandro Marteli, profesor sa Univerziteta u Ferari – Mnogo zgrada u Italiji je seizmički nestabilno, iako se čak 70% zemlje smatra zonom visokog rizika.
– Da smo u Japanu, potres ove jačine verovatno ne bi uspeo da stigne ni na naslovnu stranu sutrašnjih novina. Problem nije nedostatak tehničkog znanja, neke od novih tehnologija koje su danas u širokoj upotrebi u SAD i Japanu, prvo su ispitane kod nas. Međutim, nadležni ih nisu pratili izglasavanjem zakona, da li zbog birokratksih razloga ili bojazni za ekonomsku stabilnost – kaže profesor Marteli.

Prvi moderan zakon u Italiji sa seizmičkim normama urađen je 1976, kao odgovor na zemljotres koji je razorio provinciju Trentino Alto Adiđe u Alpima. Međutim, unapređen, imao je pravu snagu tek 2003. kada je zemljotres uništio planinsku regiju Molis u srednjoj Italiji, nedaleko od Akvile. Tada se srušila škola u kojoj je poginulo 27 dece.

– Ovaj zakon je bio veliki korak napred – ne samo da je išao u korak sa modernim tehnologijama već je i predvideo modifikaciju starih konstrukcija. Međutim, zbog odlaganja nadležnih, veći deo zakona postaće pravosnažan tek 2010. godine – dodao je Marteli. Ali, i u slučajevima gde je zakon punosnažan, bio je prosto ignorisan – u školama i medicinskim ustanovama morala je odmah započeti primena novih standarda, ali to se nije dogodilo.

Lokalni tužilac u Akvili pokrenuo je tužbu za ubistvo iz nehata protiv nepoznatih počinioca, pokušavajući da pronađe odgovorne. Međutim, malo ko veruje da će počinioc biti pronađen jer najveći teret krivice spada na građevinske špekulante iz 60-ih i 70-ih godina XX veka, a većina njih danas nije živa. Ekonomski bum tih godina slio je ogromna sredstva u građevinarstvo za veoma kratko vreme. Rezultat toga bilo je zidanje hiljada objekata širom Italije, bez puno obzira na bezbednost, sa lošim cementom, pa čak i nearmiranih. Tada je sagrađen i veći deo univerzitetskog kompleksa u Akvili koji se urušio u poslednjem zemljotresu, odnevši živote četiri studenta.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) saopštila je 24. marta 2009. godine da će finansirati zajednički nastup 14 građevinskih preduzeća sa juga Srbije na Sajmu građevinarstva u Beogradu. Ugovor o toj donaciji potpisali su direktor USAID-a za Srbiju Majkl Pilsberi i direktor Agencije za razvoj Sandžaka SEDA Šefkija Halilović, navedeno je u saopštenju.

USAID će platiti troškove zakupa 300m2 izložbenog prostora na Sajmu građevinarstva, koji će biti održan od 22. do 26. aprila na Beogradskom sajmu. Kako je saopšteno, USAID program ekonomske sigurnosti promoviše ekonomski razvoj u nerazvijenim područjima Srbije kroz podršku malim i srednjim preduzećima.

Smederevska železara U.S. Steel Serbia početkom marta skratila je radnu nedelju u Srbiji sa četiri na pet dana, da bi prvih dana aprila ugasila obe visoke peći – Čeličane i pogona Konti.

Direkotor za komunikacije U.S. Steel u Srbiji Nemanja Brković kazao je agenciji Beta da će Topla valjaonica, Hladna valjaonica i Fabrika Belih limova u Šapcu nastaviti proizvodnju smanjenim intenzitetom. Brković je dodao da će poluproizvodi od čelika za završnu proizvodnju u tim pogonima biti obezbeđeni iz zaliha, i iz slovačke železare Košice, koja takođe radi smanjenim kapacitetom proizvodnje.

– Svetska ekonomska kriza značajno je uticala na industriju i tržište čelika, i zbog toga je krajem prošle godine kompanija prilagodila proizvodnju potrebama kupaca – rekao je Brković.

On je podsetio da je krajem 2008. američka U.S. Steel korporacija odlučila da konsoliduje proizvodnju u Evropi, tako što će privremeno da obustavi rad primarne proizvodnje u Srbiji.

Američka kompanija U.S. Steel je 2003. godine kupila, kroz stečaj, nekadašnji Sartid, a trenutno u Srbiji zapošljava oko 6.000 radnika u pogonima u Smederevu, Šapcu i Kučevu.

Skupština Beograda je 12. februara, posle više od sedam sati rasprave, usvojila odluku o građevinskom zemljištu. Postojeća odluka tretirala je samo građevinsko zemljište na području deset gradskih opština, međutim, novim Statutom grada Beograda nadležnost Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda proširena je i na opštine Lazarevac, Grocka, Mladenovac, Sopot, Surčin, Barajevo i Obrenovac.

Takođe, tom odlukom predviđeno je da Grad Beograd daje u zakup zemljište za izgradnju objekata površine veće od 800m2, dok će o zakupu zemljišta za izgradnju objekata manje površine odlučivati gradske opštine. Odluka propisuje i da se građevinsko zemljište u zakup daje putem javnog nadmetanja u slučaju kada bruto površina objekta koji se gradi ne prelazi 10.000m, a da se to čini putem prikupljanja ponuda javnim oglasom kada bruto površina objekta koji se gradi prelazi 10.000m.

U Odluci piše i da se javno neizgrađeno građevinsko zemljište može dati u zakup na određeno vreme, do privođenja planiranoj nameni u skladu sa zakonom, a najduže na pet godina. Kako je navedeno u odluci o građevinskom zemljištu, akt o davanju u zakup donosi gradonačelnik Beograda, a postupak sprovodi komisija od pet članova koju on formira.

Član Gradskog veća Oliver Glišić koji je obrazložio predlog, rekao je odbornicima Skupštine grada da se tom odlukom bolje uređuje davanje u zakup građevinskog zemljišta. On je naveo da odluka o građevinskom zemljištu pravi jasniju razliku između prestanka i raskida ugovora o zakupu nego što je to do sada bilo slučaj.

Predstavnici opozicije, Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke, kritikovali su predlog odluke o građevinskom zemljištu kao nepreciznu u najvažnijim delovima i tražili njeno povlačenje radi dorade.

JP Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda nedavno je oformila listu kvalifikovanih ponuđača koji će ubuduće raditi urbanističke projekte koje finanisira ova važna beogradska institucija.

To su Urbanistički zavod Beograda, Žugay, MN Group i AD Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje, svi iz Beograda.

Predstavnici Minhena i Beča ponudili različite vizije ovog sistema javnog prevoza. Grad čeka mišljenje Španaca

Ni posle razgovora koje su gradski čelnici imali sa stručnjacima iz Beča i Minhena, ne može da se nasluti koji će tip metroa biti građen u Beogradu. Problem je u tome što niko od njih ne koristi termine laki i teški metro, na koje je navikla domaća javnost, niti iznosi konkretne predloge za rešenje problema saobraćajnog kolapsa u glavnom gradu.

Razlog je taj što su u prvoj turi razgovora inostrani eksperti samo saslušali predloge gradskih čelnika, a tek za dve nedelje, kada ponovo budu došli, ponudiće će svoju viziju razvoja beogradskog metroa. To bi prvo trebalo da urade Austrijanci, tačnije predstavnici grada Beča, koji će u Beograd stići najverovatnije 22. aprila.

Oni su u Beogradu bili početkom aprila, kada su, prema saznanjima Politike, rekli da „nije suština u nezavisnim šinskim sistemima”, za koje se gradske vlasti zalažu. Za razliku od njih, minhenski stručnjak Adolf Miler Helman, rekao je da ne dolazi u obzir ugrožavanje pešačkih tokova i drumskog saobraćaja, do čega bi neminovno došlo ako bi bio primenjen model za koji se, navodno, zalažu Austrijanci.

Reč je o svojevrsnom lakom šinskom sistemu koji bi prolazio kako kroz periferiju, tako i kroz centar grada. To je, prema Helmanovom mišljenju, neprihvatljivo, jer bi tada ceo red vožnje voza pao u vodu i nastao bi kompletan haos.

On je zato sugerisao da u centru bude sagrađen podzemni deo železnice, dok bi u predgrađima vozovi mogli da saobraćaju i površinski. Ono u čemu su on i Bečlije saglasni jeste da Beograd, ukoliko napravi podzemne stanice, mora da poštuje evropske standarde. To znači da moraju da postoje posebni liftovi za invalide, kao i još čitav niz olakšica za ovu kategoriju sugrađana, a to košta.

Prema nekim procenama, za izgradnju nezavisnog šinskog sistema koji bi išao ispod zemlje, trebalo bi uložiti 1,1 milijardu evra, dok su strani stručnjaci izračunali da bi za jednu liniju lakog šinskog sistema (Ustanička – Tvornička) moralo da bude izdvojeno oko 400 miliona evra.Gradske vlasti još vagaju i čekaju mišljenje drugih inostranih eksperata. Preciznije, Španaca, koji bi u Beograd trebalo da dođu 21. aprila.