BUILD - casopis o gradjevinarstvu  
Gradjevinarstvo
   
poslovanje
tema broja
arhitektura
fokus
pogled
mehanizacija
urbanizam
instalacije
BUILD promo
energetska efikasnost
software
predstavljamo
sajmovi
intervju
enterijer
transmaterijali
zanimljivosti
BUILD info
GREEN BUILD
   
BUILD br.30
BUILD br.29
BUILD br.28
BUILD br.27
BUILD br.26
BUILD br.25
BUILD br.24
BUILD br.23
BUILD br.22
BUILD br.21
BUILD br.20
BUILD br.19
BUILD br.18
BUILD br.17
BUILD br.16
BUILD br.15
BUILD br.14
BUILD br.13
BUILD br.12
BUILD br.11
BUILD br.10
BUILD br.9
BUILD br.8
BUILD br.7
BUILD br.6
BUILD br.5
BUILD br.4
BUILD br.3
BUILD br.2
BUILD br.1
 

Build br. 3, septembar 2007.

Untitled Document

Svet

Okruženje

Srbija

Beograd


Svet

Lafarge ekspanzija u aziji

Kompanija ne prestaje da se širi na svetskom tržištu, a izvršni direktor Bruno Lafont ističe da je Azija prioritet, gde sada ostvaruju 10% tržišnog profita a planiranim otvaranjem pogona u Indiji, pored onih u Kini, ovaj udeo bi se mogao udvostručiti. Lafarge (Lafarž) se na svetskom tržištu bori sa švajcarskim Holcim-om i meksičkim Cemex-om i pomenuti planovi predstavljaju pokušaj Lafarža da sa dosadašnjih 50% tržišta u razvoju preuzme čak dve trećine ukupne prodaje.

San Goben kupovina nemačkog maksita

Francuska kompanija San-Goben (Compagnie de Saint-Gobain), jedan od najvećih svetskih proizvođača stakla, preuzela je nemački Maksit (Maxit), filijalu Hajdelberg cementa (Heidelberg cement), za 2,12 milijardi evra. U saopštenju za štampu kompanija je predstavila plan da ovim preuzimanjem otvori sebi mogućnost udvostručivanja poslovanja u sektoru industrijskog maltera – proizvoda koji joj je, preko kompanije Veber (Weber), samo u 2006. godini ostvario prihod od milijardu evra. Kompanija Maksit trenutno posluje u više od 30 zemalja i zapošljava preko pet hiljada radnika, a ostvaruje prihode od 1,2 milijarde evra. Istovremeno, Maksit je tržišni lider u Skandinaviji i Nemačkoj, i sada uz Veber, koji je lider u Francuskoj i južnoj Evropi, San-Goben će preuzeti vođstvo na evropskom tržištu industrijskog maltera.

Sa druge strane, Hajdelberg cement objavio je da će novac dobijen ovom transakcijom iskoristiti da preuzme britanskog proizvođača građevinskog materijala Hensona (Hanson). Ovo preuzimanje će Hajdelberg koštati 11,75 milijardi evra, ali će ga svrstati na drugu poziciju po veličini kompanija u ovom sektoru, odmah iza francuskog Lafarža.

Tisenkrup rast profita

Vodeći nemački proizvođač čelika Tisenkrup (ThyssenKrupp) ostvario je porast profita od 63% u kvartalu zaključenom krajem juna, što je dovelo do cifre od 729 miliona evra ili 1,49 evra po deonici, iako su predviđanja analitičara išla tek do svote od 623 miliona. Porast profita u odnosu na isti period prošle godine (446 miliona), najviše se pripisuje povećanju ekonomskog rasta u Nemačkoj, ali i Evropi uopšte, koji je doveo do veće potražnje industrijskih dobara. Ovo je omogućilo Tisenkrupu da podigne cene svojih proizvoda pa su procenti prihoda prodaje porasli za 11%, tj. na 13,4 milijardi evra.

Kriza na američkom tržištu nekretnina

Ovoga leta u SAD zabeležen je najveći broj neprodatih stambenih nekretnina u poslednjih 15 godina a gradnja privatnih kuća beleži konstantan pad već 16 meseci za redom. Vrednosti deonica građevinskih firmi pala je prosečno za preko 4%, a broj radnika u građevinskoj industriji (kojih ukupno ima 7,7 miliona), od septembra prošle godine pao je za 75.000, a očekuje se i dalje povećanje nezaposlenosti radnika u ovoj struci. Prirodno, ova stagnacija i blagi pad nisu mimoišli ni deonice industrijskih konglomerata, a stanje na tržištu nekretnina izaziva predkriznu atmosferu u čitavoj američkoj privredi.

ENR lista

Najuticajniji svetski časopis iz oblasti građevinarstva, njujorški ENR (Engineering News Record) sačinio je novu, jubilarnu, dvadestu po redu listu najboljih građevinskih kompanija u svetu. Ocenjivanje je vođeno za 2006. godinu, i to u dve kategorije: za projektovanje i izvođenje projekata.

Na prvoj listi je predstavljeno 200 firmi koje se bave projektovanjem, i sve one dolaze iz samo 30 država. Ovom listom apsolutno dominiraju Amerikanci sa 75 kompanija. Kao i na mnogim drugim listama poslednjih godina, odmah iza njih su se našli i Kinezi sa svojih 15 projektantskih firmi. Slede ih Velika Britanija sa 12, Kanada sa 11 i Japan sa 10 kompanija. U prvih deset su i Holandija i Francuska sa po osam, Nemačka i Australija sa po šest, dok je, možda na iznenađenje, na desetom mestu Egipat sa četiri projektantske kompanije.

U prvim godinama uspostavljanja ENR liste najuspešnijih u periodu od 1988. do 1992/93. naš Energoprojekt nalazio se u prvih desetak najboljih projektantskih i među dvadest izvođačkih firmi na svetu. Na ovogodišnjoj listi najvećih projektanata više ga nema, a na listi izvođača zauzima 166. mesto kao jedini predstavnik naše zemlje.

Ipak, bez obzira na dominaciju firmi iz SAD, prva kompanija na listi je kanadski SNC (SNC – Lavalin Group inc, Montreal). Drugo mesto je zauzeo američki Fluor Corporation, a treće Fugro iz Holandije. Četvrti na listi projekanata londonski AMEC. Od petog mesta pa dalje slede firme: Arkadis NV iz Holandije, Worley Parsons Ltd. iz Australije, američki KBR iz Hjustona, Bechtel, AECOM Tehnology Corp. Los Angeles i Jacobs iz Pasadene.

Kada je reč o listi 225 najboljih izvođača radova u 2006. godini, na nju su dospela preduzeća iz 37 zemalja. U prvih deset mesta nalaze se po tri firme iz Francuske i SAD, dve iz Nemačke, a po jedna iz Švedske i Austrije. Prvo mesto zauzeo je nemački Hochtief AG, drugo mesto je švedska Skanska AB iz Solna, treći je francuski Vinci, Ruell-Malmaison. Četvrto i peto mesto su zauzeli austrijski Strabag SE (Štrabag) i francuski Bouygues (Buig).

Amerikanci su se na ovoj listi našli tek na šestom mestu, a njihova najbolje plasirana kompanija je Bechtel sa sedištem u San Francisku. Slede je francuski Technip iz Pariza, KBR iz Hjustona, nemački Bilfinger Berger iz Manhajma, dok je na desetom mestu ponovo kompanija iz SAD – Fluor Corporation, sa sedištem u gradu Irving u Teksasu.

Nasuprot utisku koji se stiče pregledom prvih deset mesta, ostatkom liste apsolutno dominiraju Amerikanci sa 51 i Kinezi sa 46 kompanija. Na trećem mestu po brojnosti kompanija nalazi se Turska. Čak 22 firme, skoro svaka deseta, dolazi na listu iz ove zemlje. Slede ih Japanci sa 16 predstavnika, Italijani sa 11, Južna Koreja sa devet, Francuska i Španija po osam, Nemačka šest i Velika Britanija sa pet firmi u prvih 200 najvećih.

Zanimljivosti liste najvećih izvođača:

  • 185 izvođača radova dolazi iz svega 10 zemalja, a preostalih 40 je iz čak 27 država
  • samo jedan izvođač dolazi iz Rusije koja je jedno od najvećih gradilišta sveta – reč je o moskovskom PJSC Stroytransgaz
  • čak prvih pet mesta među izvođačima zauzele su kompanije iz Evrope
  • samo su Amerikanci i Kinezi predstavljeni na listi sa 97 od 225 kompanija

Pokretne kuće

Poslednjih nekoliko godina pojedine arhitekte sve više zaokuplja ideja pokretne kuće. Savremeni materijali i tehničke inovacije dozvoljavaju nove slobode u dizajniranju individualnih mobilnih stambenih jedinica. Lagani materijali visokih karakteristika čvrstoće i izolatorskih sposobnosti, tehnologije koje proizvode, štede i zadržavaju energiju, kao i mnogi drugi izumi vezani za kućni mobilijar (plitki TV-ekrani, lap-topovi, mikrotalasne, savremene nepropusne tuš kabine i sl.) doveli su do toga da na malom prostoru može da se ostvari sasvim zadovoljavajući komfor.

Ideje pokretnih kuća kreću se od onih koje se mogu instalirati kao paraziti – tj. mogu se priključiti postojećem objektu u vidu npr. gostinskog krovnog ili baštenskog pansiona, pa sve do objekata koji bi se mogli postaviti kao sasvim samostalne jedinice, sa sopstvenim izvorima napajanja energijom Sunca preko solarnih ploča postavljenih na krovu, geotermalnim izvorima ili transformacijom energije vetra. Ovakve kuće, već postavljene na nekoliko tačaka u Evropi i SAD, mogu se lako prenositi helikopterom ili kranom, imaju do 40m2 i mogu da zadovolje potrebe savremenog čoveka koji se ne libi da se sasvim prepusti visokim tehnologijama, čak i dok spava. Ipak, sve govori da ovakav način življenja nikada neće preuzeti dominaciju nad konceptom statičnog doma, mada analitičari dozvoljavaju da će svakako biti zainteresovanih savremenika u kojima još uvek živi gen nomadskog čoveka.

Burj Dubai najviša zgrada sveta

Najviši objekti sveta podignuti ljudskom rukom nekada su držali primat po nekoliko milenijuma, zatim nekoliko decenija, da bi se u poslednje vreme održali na toj prestižnoj poziciji samo par godina. Kula Taipei 101 u Tajvanu, sa svojih konačnih 508m dostignutih 2004. odnedavno više nije najviša zgrada sveta. Pre nje tu su bile Petronas kule, nesrećno stradale kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, a u istom gradu je nekada davno Empire State Building držao primat 41 godinu. Od ovog leta na prvo mesto izbio je novi objekat, i po svemu sudeći, tu će ostati za duže – u Dubaiu se (kao po navici), privodi kraju izgradnja još jednog arhitektonskog i građevinskog čuda – Burj Dubai (Burdž Dubai).

Građevinska kompanija Emaar Properties saopštila je u avgustu da je ovaj oblakoder postao najviša zgrada sveta. Oduševljenje ne bi bilo preveliko da zgrada u tom trenutku nije dostigla tek 140 od planiranih 160 etaža, i tako prešla visinu od 512m, što je bilo više nego dovoljno za Tajpejevih 508 i novi rekord. Burj Dubai će uskoro i zvanično postati najviša zgrada sveta po sva četiri kriterijuma: visini strukturnog vrha, najvišeg naseljenog sprata, vrha krova i vrha antenskog tornja. Kada Konkord kula, kako još nazivaju toranj u Dubaiu, bude završena, u nju će biti ugrađeno 330.000m3 različitih betona (ne računajući temelje!), površina njene fasade imaće 111 i po hiljada kvadrata što odgovara površini 17 fudbalskih terena.

Procenjuje se da će je istovremeno posećivati i do 15.000 ljudi (proračun je rađen za 35.000) koji će koristiti 56 najbržih liftova na svetu (do 18m/s) kapaciteta do 21 osobe. Ovi liftovi su prvi na svetu koji će moći kontrolisano da rade i u slučaju havarije ili požara na nekom od delova zgrade. Sva stepeništa su u betonskim jezgrima a na svakih 25 spratova postoji odmorište za prilagođavanje visinskom pritisku.

Pranje fasade je automatsko uz pomoć tri mašine garažirane na poslednjem spratu i kada sve budu radile, u normalnim uslovima biće im potrebno 3-4 meseca da operu čitavu fasadu.

Podaci koji najrečitije govore o kakvom se poduhvatu radi, možda su oni o kondenzaciji – Burdž Dubai ima poseban sistem odvođenja kondezovane vode sa fasade, uzrokovane vlažnim vazduhom sa okeana, odnosno klimatizacijom same zgrade. Sva voda prikupljena na ovaj način sakuplja se u rezervoarima na garažnim nivoima i koristiće se za navodnjavanje zelenila u okolini zgrade. Bez obzira na klimatski pojas u kome se ovaj objekat nalazi, ovako prikupljena voda ipak bi trebalo da bude dovoljna da ispuni predviđenu ulogu. Naime, količina ovako prikupljene vode na godišnjem nivou odgovaraće zapremini od skoro 20 punih olimpijskih bazena.

[vrh strane]


Okruženje

Šabac – Zagreb Zorka Color

U prvoj polovini ove godine fabrika boja i lakova Zorka Color iz Šapca prodala je robu u ukupnoj vrednosti od 6 i po miliona evra, što u odnosu na isti prethodni period predstavlja rast od 35%. Ugovor o strateškom partnerstvu sa Alkaloidom iz Skoplja je već potpisan, a osnovana je i firma u Mađarskoj. Na hrvatskom tržištu je ostvaren promet od pola miliona evra i kao logična posledica nedavno je otvoren distributivni centar u Zagrebu. Po mišljenju Miroslava Aleksića, predsednika kompanije, za sve ove uspehe najzaslužniji je visok kvalitet proizvoda i povoljne cene, ali i ime fabrike kao garant osvedočenog kvaliteta njihovih industrijskih premaza i proizvoda namenjenih širokoj potrošnji koji su bili poznati još u bivšoj SFRJ.

Širbegović GRUPA – 600.000 kvadrata godišnje

U proteklih 18 meseci Širbegović grupa investirala je preko 5 miliona evra u proširenje proizvodnje i unapređenje tehnologije rada, a proizvodni pogoni su dostigli površinu od oko 150.000 m2. Firma zapošljava 600 ljudi, godišnje gradi 600.000 m2, u Srbiji su potpisali ugovor za objekte u Kragujevcu, a u toku su i pregovori za izgradnju lanca objekata ukupne površine 250.000 m2. Pored poslova sa prednapregnutim betonima, u firmi posebno ističu GMT konstrukcije – firmu sa kojom Širbegović grupa već tri godine deluje na evropskom tržištu (Italija, Švedska). Ova firma je specijalizovana za proizvodnju čeličnih konstrukcija a dobila je i sertifikat za varenje 729 čime su njene mogućnosti izvoza na evropsko tržište znatno uvećane, a sam proizvodni prostor fabrike je samo u ovoj godini udvostručen i opremljen najsavremenijom opremom.

Novi centar Zagreba

Uz novu rukometnu Arenu, kraj Savskog nasipa u Zagrebu, prostire se 58ha zemljišta koji su trenutno u centru pažnje investitora i javnosti. Naime, za potez od Univerzitetske bolnice do železničkog mosta predviđena su nešto mekša pravila i u planu je izradnja 17 nebodera od 14 do 19 spratova, dok će još jedan, osamnaesti, imati čitavih 39 etaža. Pored ovoga, zidaće se i niži objekti, a jedan od njih biće i buduća upravna zgrada Zagrebačke županije. Pod mekšim pravilima podrazumeva se da se izgled svake od zgrada neće naći na nadmetanju, kakvo je inače pravilo u drugim delovima grada, zatim, neboderi će moći da imaju pretežno stambenu funkciju, a sami indeksi izgrađenosti će moći da budu viši u odnosu na one koji važe na teritoriji grada Zagreba. Buduću novu urbanu zonu će sa ostatkom grada povezivati i nove saobraćajnice, novi Jarunski most i rotor, a biće dovedene i tramvajske linije. Krajem avgusta procurela je i vest da se kao investitori pojavljuju austrijski CCS, norveški Verdispar, hrvatska Pragmatica i Ana Levojević. Oni su u pismima dostavljenim vlastima naveli da su zainteresovani za što bržu izgradnju stambenih i poslovnih objekata, kao i to da su već vlasnici delova ovog zemljišta. Odmah nakon određivanja lokacije nove rukometne Arene analitičari i svako iole zainteresovan mogao je pretpostaviti šta će se ubrzo zatim dogoditi: niske porodične kuće uz reku zameniće neboderi sa pogledom na jezero Jarun sa druge strane reke, a Zagreb će dobiti ekskluzivan stambeno-poslovni kompleks sa neboderima kakav imaju mnoge druge prestonice sveta.

Nevolje na Žabljaku

Ne gradi se samo na crnogorskom Primorju. Ovog leta se na Žabljaku i oko njega zida više nego ikada, ali i otpada ima više nego ikad. Na mestu gde se put za eko-selo Podgora odvaja od puta ka Pljevljima, nastala je deponija šuta. Nadležni su izdali dozvolu za odlaganje građevinskog otpada, ali pod uslovom da komunalci redovno ravnaju teren, što bi možda i bilo moguće da još uvek nije u toku najaktivnija građevinska sezona na Žabljaku u poslednjih par decenija.

Rezultat je to da su drenažni otvori ispod saobraćajnice zapušeni, pokraj puta je formiran zid od šuta u visini od jednog metra, a o posledicama se tek nagađa. Meštani sela Paleža, Uskoka, Podgore i Ninkovića već reaguju i upozoravaju da će u ovakvim uslovima put postati neprohodan kada krene sezona kiša, a da će oni ostati odsečeni od Žabljaka. Da se ovo ne bi dogodilo rešenje se mora potražiti u najkraćem roku, drenažni otvori moraju se očistiti, a deponija možda i izmestiti. Ostaje pitanje da li će nadležni imati sluha da im izađu u susret na vreme.

Novi most na Drini

Po protokolu koji su potpisali predsednici opština Bratunac i Bajina Bašta, Nedeljko Mladenović i Miloje Spasić, između Bačevca u Srbiji i Fakovića u Republici Srpskoj, od januara iduće godine trebalo bi da započne gradnja armirano-betonskog mosta po projektu inženjera Ljubivoja Kostića. Projekat predviđa 180 metara mosta širine 8,5 metara i ukupne vrednosti investicije od oko milion i po evra i trebalo bi da doprinese razvoju Srednjeg Podrinja gde su trenutno skele i mostovi kod Ljubovije i Bajine Bašte jedina veza dve obale.

Štip i aerodrom

Holandska konsultantska kuća Nako, koja je pobedila na međunarodnom tenderu koji je raspisala makedonska Vlada, ispitivaće prostorno-urbanističke i vazduhoplovno-saobraćajne mogućnosti za izgradnju malog kargo aerodroma pored Štipa, na mestu ili u okolini postojećeg sportskog aerodroma. U vezi stim su razgovarali predstavnici Nako sa ministrom za transport i veze u makedonskoj Vladi, Miletom Janakieskim. Holandska konsultantska kuća, saglasno sa tenderskim uslovima, ima obavezu da za četiri meseca izradi studiju koncesijskog modela za razvoj skopskog aerodroma Aleksandar Makedonski i ohridski Sv. Apostol Pavle.

Rimski put

Narodni muzej u Požarevcu i muzej Banatului Montan iz rumunske Resite započeli su izvođenje zajedničkog projekta Rimski put, kao i izgradnju etnosela iz XIX veka na brdu Tulba. Završetak oba projekta očekuje se do polovine 2009. i koštaće preko 400.000 evra.

Rimski put bi trebalo da poveže Viminacijum u Srbiji i Apulum u Rumuniji, a u okviru projekta je i nova postavka u požarevačkom muzeju koja predstavlja izbor od preko 50.000 predmeta pronađenih u 13.500 rimskih grobnica otkrivenih u Viminacijumu. Evropska komisija za izgradnju i opština Požarevac već su izdvojili 155.000 evra za ovaj projekat.

Pojas uz istu reku, nepunih pet stotina kilometara nizvodno, odavno je predmet rasprave, i samo to. U Beogradu se čini da će Savom proteći još mnogo vode pre nego se izmeste šine i zarđali vagoni, divlja naselja i predratni magacini… Ideja o slobodnom bloku na Novom Beogradu nije zaživela, a nemali broj stanovnika se uplašio da će mu pasti na glavu i pre nego što se pojavio ozbiljan investitor koji bi ga podigao.

TRIMO NAGRADE 2007

U Portorožu je 21. septembra održano treće međunarodno takmičenje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture. U okviru letnjeg takmičenja bilo je prijavljeno 79 projekata iz 21 države. Tom prilikom dodeljene su tri nagrade za celokupno arhitektonsko rešenje i šest posebnih nagrada za inovativnu upotrebu Trimovih proizvoda. Iz naše zemlje, dobitnici nagrada za celovito arhitektonsko rešenje bili su Milan Đurić i Aleksandra Vuja za Logistički centar Milšped u Srbiji.Tatjana Fink, generalni direktor kompanije, je povodom nagrađenog takmičenja rekla: Inovativnost, kao spoj razvoja Trima i inovativnog razmišljanja, na različite načine podstiče naše zaposlene i partnere sa kojima sarađujemo, ali i buduće arhitekte. Takmičenje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture, Trimo Urban Crash, podstiče kreativno i neustrašivo razmišljanje i istovremeno odražava inovativnost u radu kompanije Trimo.

Cilj je nagraditi projekat iz arhitekture i podstaći upotrebu Trimo proizvoda u savremenoj arhitekturi. Miloš Ebner, predsednik komisije Trimo nagrada iz oblasti arhitekture i direktor razvoja i projektovanja u kompaniji Trimo, je prilikom dodele nagrada izjavio: Trimovim nagradama želimo da, pored podizanja kvaliteta arhitekture na viši nivo, nagradimo projekte i projektante, koji su dovoljno hrabri i inovativni, da naše proizvode primenjuju na nove, nestandardne načine, i da tako, iznova prevazilazimo svoje sposobnosti.

Trimo urban crash 2007

Pored Trimovih nagrada iz oblasti arhitekture proglašen je pobednik konkursa Trimo Urban Crash 2007. Konkurs je namenjem studentima ljubljanskog, zagrebačkog i beogradskog fakulteta arhitekture i nagrađuje najbolja kreativna idejna rešenja. Izborna komisija je do avgusta 2007. godine, među 29 prispelih projekata, izabrala dvoje finalista, čija su idejna rešenja realizovana do sredine oktobra 2007. i postavljena u parku Tivoli na Krakovskem nasipu u Ljubljani. Za pobednika konkursa Trimo Urban Crash 2007 izabrana je Jelena Grujić, student arhitekture iz Srbije, za idejno rešenje Zida za odmaranje.Naredno takmičenje za Trimove nagrade iz oblasti arhitekture i Trimo Urban Crash nagrade za inovativno razmišljanje o prostoru počinje u leto 2009. godine.

[vrh strane]


Srbija

US Steel Serbia Milion tona čelika za pola godine

Od početka godine do 9. jula u pogonima Tople valjaonice US Steel Serbia proizvedeno je milion tona čeličnih proizvoda, saopšteno je iz ove kompanije. Ovim je najveći izvoznik Srbije za samo šest meseci dosegao rekord iz 1989. godine kada je proizvedeno milion i sto hiljada tona (1.104.210t), ali na godišnjem nivou.

Inače, od 2003. godine, kada je američka korporacija US Steel kupila smederevsku železaru, rezultati Tople valjaonice popravljali su se iz godine u godinu, da bi u 2006. godini premašili milion i sedamsto hiljada tona (1.709.820t) čeličnih proizvoda. Pavle Fodor, direktor Tople valjaonice, rekao je da ovaj rezultat govori o velikim mogućnostima ovog pogona, a Daglas Metjuz, generalni direktor Ju Es Stil Srbija, u svom saopštenju ocenio je da ovaj rekord predstavlja još jedan korak u pozicioniranju kompanije kao regionalnog lidera u proizvodnji čelika.

Uspešno poslovanje kompanije naravno da nije došlo samo od sebe: za protekle četiri godine, koliko je prošlo od preuzimanja smederevske železare, američka korporacija je uložila 200 miliona dolara u obnovu i modernizaciju proizvodnih pogona. Velika ulaganja, angažovanje menadžmenta i radnika, pravilno i revnosno održavanje mašina i opreme, puštanje u rad Visoke peći broj 1 pre dve godine, sve to je dovelo do toga da Ju Es Stil Srbija danas predstavlja apsolutnog lidera industrije čelika i čeličnih proizvoda kod nas koji se sprema da tu poziciju preuzme i na nivou regiona.

Lafarž Beočin

Jedan od primera uspešnog preuzimanja domaćih fabrika od strane inostranih kompanija je i privatizacija Fabrike cementa Beočin od strane francuskog Lafarža (Lafarge). Preuzimanje se dogodilo odmah nakon donošenja novih zakonskih propisa proleća 2002. godine, kupovinom 70% društvenog kapitala u vrednosti od 58 miliona evra i predstavljalo je prvi primer privatizacije u Srbiji, a odmah zatim se pokazalo i kao jedan od obrazaca za ugled u tranzicionom razdoblju naše industrije i poslovanja uopšte.

Ove godine se navršilo pet godina od preuzimanja i Lafarž je nedavno svojim zaposlenima i javnosti podneo izveštaj o stepenu realizacije petogodišnjeg programa preuzetih obaveza. Ono što smo mogli videti jeste da francuska kompanija ne samo da je ispunila sve obaveze preuzete kupoprodajnim ugovorom već je isti premašila. Naime, umesto 35 miliona evra, koliko su ugovorom iznosile obaveze Lafarža za prvih pet godina, ova kompanija je u rekonstrukciju i modernizaciju fabrike izdvojila skoro duplo više – 62 i po miliona. Najveći deo ovog viška sredstava utrošen je za tehničke i tehnološke investicije, gde je u prvi plan stavljena životna sredina, njeno očuvanje i unapređenje.

Stanovnici sa obronaka Fruške gore prvi put za poslednjih 170 godina od kada se na ovom mestu nalazi cementara, mogu da odahnu, ili bolje reći da dišu: ugašene su peći sa zastarelom tehnologijom, a proizvodnja klinkera, najvećeg izvora zagađenja, sada se odvija na novoj, savremenoj liniji, gde se komplentna proizvodnja odvija po suvom postupku. Prednosti su mnogostruke: proizvodnja klinkera je povećana za četvrtinu i sada iznosi četiri hiljade tona dnevno, i ono najvažnije – životna sredina je čistija.

U oktobru tender za izgradnju Kolubare B

Od 19. septembra deo reke Kolubare teče novim, oko 5km dugim, tokom. Ova investicija koštala je Kolubaru i EPS oko 10 miliona evra. Izgradnjom tzv. glinenog čepa, reka je preusmerena u novo korito, izrađena je i specijalna kaskada zahvaljujući kojom će tok reke biti tri puta sporiji nego što je u prirodnom koritu. Ukoliko sve bude uredu, za godinu dana, u Rudarskom basenu Kolubara novi površinski kop počeće sa radom. Rezerve uglja u tom novom koritu su oko 30 miliona tona, što će biti dovoljno za eksploataciju do 2014. godine. Vladimir Đorđević, generalni direktor EPS-a, izjavio je da će u nove kopove u Kolubarskom basenu biti investirano oko 700 miliona evra.

Stara planina čekajući startni pucanj

U toku je izrada plana razvoja turizma Stare planine koji radi kanadska firma Eko-stajn. U Knjaževcu se sa nestrpljenjem očekuje završetak master-plana, obećan za septembar, da bi se zatim odmah moglo preći na usvajanje prostornog plana nakon koga bi se na sajam u Minhenu moglo otići sa kompletiranom ponudom za strane investitore koji bi gradili smeštajne kapacitete na ovoj planini.

Čitav projekat ima veliku podršku Vlade Srbije, jer od 500 miliona dinara koji su budžetom planirani za razvoj turističke infrastrukture, preko polovine odlazi na Staru planinu. Ovim bi Vlada Srbije na sebe preuzela da postavi žičare, uredi ski-staze i izgradi prilazne puteve. Zatim bi se čekalo na investitore kojima ostaje da izgrade smeštajne kapacitete, posle čega bi, po svim procenama i biznis-planovima, ova planina i čitav jugoistok Srbije zaživeli.

Lola za 148 miliona

SCT CG Montaža, slovenačko-srpska kompanija koja je kupila deo imovine preduzeća Lola sistem za 148 miliona dinara, najavila je ulaganja u tu fabriku u visini od 20 miliona evra. Kupljena imovina sastoji se od energetskog sistema sa objektima i opremom, i hale u Železniku od 23.000 kvadrata u kojoj kompanija Caričin Grad planira da već od januara sledeće godine pokrene proizvodnju prednapregnutog betona koja će zapošljavati 200 ljudi.

Montažeri suve gradnje

U okviru Grupacije industrije građevinskog materijala formirana je Sekcija montažera suve gradnje. Glavni ciljevi rada ovog tela su razmena tehničkih iskustava, harmonizacija sa propisima EU, primena novih i savremenijih metoda gradnje, kao i aktivnosti na stručnom usavršavnaju kadrova iz ove oblasti.

Na Tari po starom – nešto novo

Šarganska osmica, zahvaljujući Drvengradu Emira Kusturice i prirodnim lepotama Mokre Gore već nadaleko poznata železničko-turistička atrakcija, nedavno je promovisala novu izletničku destinaciju na najvišem vrhu Tare – vidikovac Zmajevac. U paketu sa ovim projektom je i izvođenje puta u dužini od 14,2km od Mokre Gore do Mitrovca na Tari, radovi su u toku, a završetak se očekuje do kraja godine. Vasilije Đurić, upravnik ugostiteljskih usluga u Šarganskoj osmici, ističe da je Zmajevac samo deo programa čiji je cilj da gosti Mokre Gore upoznaju Taru, Nacionalni park, Mitrovac i jezero Perućac. Sredstva za izgradnju puta obezbeđena su iz NIP-a, a sa završetkom radova put od Mokre Gore do jezera Perućac biće skraćen za 21km.

Katastar nepokretnosti

Republički geodetski zavod sprovodi plan po kome bi katastar nepokretnosti zaživeo na celokupnoj teritoriji Srbije do 2010. godine. Suština ovog obimnog posla je da građani koji treba da reše upis vlasništva neće morati da odlaze u dve institucije – sud i katastar, jer kada ovaj posao bude konačno završen moći će da pomoću računara sa bilo kog mesta provere vlasništvo nepokretnosti, njene terete i eventualna potraživanja, ograničenja i da li je stavljena pod hipoteku ili ne. Građani više neće morati da obilaze brojne šaltere i prikupljaju mnoštvo dokumenata već će to moći da učine na samo jednom mestu – u Republičkom geodetskom zavodu. Do 2010. godine i ceo Beograd će, sa 175 katastarskih opština i površinom od 320.000 hektara, biti upisan u katastar nepokretnosti u kom su objedinjene informacije iz zemljišnih knjiga (suda) i katas-tra. Mnoge katastarske opštine do sada su prešle u status katastra nepokretnosti kao što su: Besni fok, Lepušnica, Kovilovo, Ovča, Stari grad, Vračar, Savski venac, Stara Rakovica, Beli Potok, Pinosava, veći deo Novog Beograda i Zemuna... Ipak, veliki broj katastarskih opština još je u starom statusu katastra zemljišta po kom se za podatke još uvek ide na dva mesta. Takav je slučaj u Borči, Krnjači, Višnjici, Velikom Selu, Slancima, Mirijevu, Malom i Velikom Mokrom Lugu, Kumodražu, Rakovici, Kneževcu, Železniku, Ostružnici, Umci, Velikoj Moštanici, Rušnju, Ripnju, Bežaniji i drugim katastarskim opštinama.

NIP i Niš

Uprkos skromnom gradskom budžetu, poslednjih meseci Niš je pretvoren u veliko gradilište. Ove godine je realizovana gradnja velikog kolektora ukupne vrednosti 600 miliona dinara a rekonstrukcije i proširenja ulaznih saobraćajnica u grad privode se kraju. Tu su još i dva mosta na Nišavi, nove ambulante itd. Sve ovo nikako ne bi bilo moguće bez dve milijarde dinara izdvojenih za Niš iz Nacionalnog investicionog plana. Ipak, jedna stvar u svemu tome brine – da je bilo više novca on ne bi stigao da bude realizovan i morao bi se preneti u narednu godinu.

Naime, jug Srbije jednostavno nema dovoljno kadrova i preduzeća koja mogu da izvode obimnije projekte – kaže Branislav Jovanović, prvi čovek Direkcije za izgradnju grada, ali pored ovoga ukazuje i na pitanja iz oblasti ekologije – Moramo pre svega da rešimo pitanje seoskih vodovoda i kanalizacije, jer nam se njihovo nepostojanje vraća u najgorem mogućem obliku – preko hrane. Stoka u selima pije zagađenu vodu, jer umesto kanalizacije tamo postoje neuređene septičke jame. Bašte se zalivaju neispravnom vodom, a mi dobijamo hranu sumnjivog kvaliteta.

Rešenje problema zapošljavanja mladih on vidi u oživljavanju kompanije EI, kao i u izgradnji slobodnih zona, od kojih je završetak jedne pri kraju, a druga je u planu.

Obilaznica oko Novog Pazara

Nastavlja se izgradnja obilaznice oko Novog Pazara koja bi trebalo da poveže peštersku visoravan i saobraćajnice prema Sjenici i Tutinu sa ibarsko-jadranskom magistralom. Za radove je zadužen Novi Pazar – put i trenutno je u izgradnji most preko reka Raške i Ljudske, u mestu Dojeviće. Osnovni problem koji bi mogao presudno da utiče na brzinu napretka radova jesu rešavanja imovinsko-pravnih odnosa sa meštanima čija se zemljišta nalaze na trasi predviđenoj za prolazak saobraćajnice. Radovi na obilaznici su svakako jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata za ovaj deo Srbije, a od planiranih 5 i po kilometara za sada je urađeno oko 900 metara puta. Vrednost incesticije je 5,5 miliona evra.

Valjevo

Firma Četnik iz Valjeva, samo u prošloj godini, ostvarila je izvoz u vrednosti od milion evra. U njenom sastavu je nekoliko proizvodnih pogona: u Valjevu se prave armirano-betonski stubovi za nadzemne električne vodove i deo pratećeg asortimana (konzole i sl.); u Kosjeriću je započeta proizvodnja betonskih elemenata za trafo-stanice, dok se u drugoj fazi priprema proizvodnja prednapregnutih elemenata nosača za mostove, vijadukte, hale i druge velike konstrukcije; u Paraćinu proizvode kablove, snopove za domaćinstva, podzemne i kablove za najveće dalekovode. Milan Tomić, vlasnik firme po kojoj je i dobio nadimak Miša Četnik, kaže da mu je u planu i kupovina konkurentskog preduzeća Elektroizgradnja iz Bajine Bašte.

Od 1997, kada je preduzeće osnovano, pa sve do kraja 2000, napredak je bio spor i neizvestan, najviše zahvaljujući imenu firme koje je gospodin Tomić odbijao da promeni uprkos sporadičnim nezvaničnim savetima. Onog trenutka kada je utakmica na tenderima postala otvorena i transparentnija, firma počinje da beleži konstantne uspehe i neprekidan razvitak mreže poslovanja. I mada je nedavno kupio Strelu-transport iz Valjeva, gospodin Tomić priznaje da se ne radi o nekakvom novom poslu, već prvenstveno o imovini Strele koja u centru grada ima plac na kom planira izgradnju poslovno-stambenog kompleksa, i dodaje da ostaje u poslu sa betonom i kablovima jer su to artikli gde se raspisuju tenderi, kupci su uglavnom isti i saradnja sa poznatim i pouzdanim partnerima izvesna.

Knauf insulation Kamena vuna u Surdulici

Knauf insulation je, nakon dva meseca i 17 miliona utrošenih evra, u Surdulici završio rekonstrukciju 80% proizvodnog pogona fabrike za impregnisanu kamenu vunu, uključujući tu i kupolnu peć, tako da se sada praktično govori o sasvim novoj proizvodnoj liniji. Fabrika je počela sa radom i već u probnom periodu proizvodi 5, od planiranih 6 tona kamene vune na sat, što će u perspektivi dati preko 44 hiljade tona na godišnjem nivou. Dosadašnji kapaciteti su se kretali od 17 do 18 tona godišnje, a već danas pogon u Surdulici predstavlja najsavremeniju instalaciju u Knaufovom sistemu. Knauf insulation je uložio u unapređenje svih sektora proizvodnje pa je tako 3 miliona evra uloženo u opremu za pakovanje, a čitavih 5 miliona samo u rekuperatore, što je najveća investicija u Srbiji namenjena čuvanju životne sredine. Ovo je samo početak velike Knauf insulation kampanje za očuvanje životne sredine kojom se priključuje državnoj akciji energetske efikasnosti.

Internet domen Srbije i zvanično .rs

Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) 24. septembra izdao je saopštenje da su pripremljeni nacrti dokumenata koji će regulisati budući proces registracije .rs Internet domena. Ovi dokumenti stavljeni su na dvonedeljnu javnu raspravu, koja će trajati od 24. septembra do 8. oktobra 2007. godine. Svi zainteresovani mogu naći dokumente i formular za slanje komentara na sajtu RNIDS.

Radi se o dokumentima koji, između ostalog, govore o tome ko će moći da registruje .rs domen, na koji način, kako će teći proces prelaska sa .yu na .rs, kako će se rešavati sporovi oko .rs domena i kako postati ovlašćeni registar .rs domena. Nakon okončanja javne rasprave, na osnovu pristiglih sugestija, skupština RNIDS će konačno usvojiti pomenute dokumente, što će biti važan korak ka uvođenju u upotrebu novog Internet domena Srbije, koje se očekuje do kraja godine. Da podsetimo, međunarodna organizacija Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve (ICANN), saglasila se, početkom septembra ove godine, sa dodelom novog nacionalnog Internet domena Republike Srbije, kojim će upravljati RNIDS. Svojom odlukom, ICANN je predvideo da se prelazak sa .yu na .rs domene okonča do 30.septembra 2009.godine.

U Zrenjaninu 380 miliona evra

Gradnja fabrike bioetanola u Zrenjaninu vredne 380 miliona evra, prve i tehnološki najsavremenije fabrike u Evropi, koju investira mađarsko-američki konzorcijum Biotech Energy, odložena je krajem maja ove godine za šest meseci, a na konferenciji Obnovljiva goriva – put ka ekonomskoj nezavisnosti, Predsednik zrenjaninske opštine Goran Knežević je upozorio: Da bi krenula izgradnja potrebno je rešiti dva problema na državnom nivou. Problem sirovina, kao i problem standardizacije, odnosno tehničko-tehnoloških normi. Još nemamo zakon o bioetanolu.

On je izrazio nadu da će do 2009. godine Zrenjanin dobiti fabriku etanola i time zadržati strateško opredeljenje ka razvoju visokih tehnologija i goriva budućnosti. Državno poljoprivredno zemljište će odlukom odbornika SO Nova Crnja biti pretvoreno u građevinsko zemljište i pod određenim uslovima dato na korišćenje firmi Holtek gradnja MB iz Novog Sada, koja će u saradnji sa inostranim partnerima biti investitor.

U tehno-parku posao za 25.000 stručnjaka

Najkasnije sredinom sledeće godine indijska kompanija Embassy group počeće u Inđiji izgradnju svog prvog tehnološkog (IT) parka u Evropi. Time će biti realizovana najveća grinfild investicija u Srbiji s ulaganjima od najmanje 600 miliona dolara i očekivanim izvozom od dve milijarde dolara. G-din Dinkić, Ministar ekonomije i regionalnog razvoja, naglasio je na konferenciji za novinare održanoj povodom potpisivanja Memoranduma o izgradnji da će IT park u Inđiji biti najveći objekat ove vrste u Evropi, i dodao da se u roku od pet godina očekuje investicija od najmanje 600 miliona dolara i zapošljavanje 25.000 visokoobrazovanih kadrova.U Inđiji će, u prvoj fazi, biti izgrađen tehnološki park na 50ha površine, sa poslovnim objektima na površini od 25.000m2, a kada bude završen, park će zauzeti 270ha, sa poslovnim zgradama površine od 250.000m2, precizirao je Dinkić.

Posao za 5.000 nezaposlenih

Na prvi ovogodišnji poziv za organizovanje javnih radova od interesa za Srbiju za sada je stiglo 300 projekata, izjavila je Pomoćnik ministra rada i socijalne zaštite u Sektoru zapošljavanja, g-đa Radmila Bukumirić-Katić. Po do sada obrađenim zahtevima obuhvaćeno je oko 5.000 radnika koji će putem javnih radova doći do posla.

Od tih 5.000 nezaposlenih više od 60% je nekvalifikovanih, 30% su srednje stručne spreme i 5% je visoke stručne spreme. Treba podsetiti da je za ovogodišnje javne radove Država izdvojila 220 miliona dinara i da je predviđen i drugi rok za podnošenje prijava koji traje do 10. oktobra. Država će za one koji budu radili na realizaciji projekata obezbediti zaradu uz pomoć poreza i doprinosa, naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla, kao i troškove osiguranja bezbednosti i zdravlja na radu.

Poreske olakšice za kupovinu prvog stana nisu ugrozile budžet Srbije

Poreske olakšice za kupovinu prvog stana nisu negativno uticale na poreske prihode i posle dva meseca primene, možemo reći da predstavljaju pun pogodak. Do sada je pravo na refundaciju PDV plaćenog prilikom kupovine prvog stana u novogradnji ostvarilo 70 lica, a ukupan iznos poreza koji im je vraćen premašio je 12,7 miliona dinara. Uz to, 701 lice kao kupac prvog stana od starog vlasnika nije platilo porez na prenos apsolutnih prava u visini od 29 milijardi dinara, izjavio je Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Da poreski prihodi nisu bili ugroženi ovim poreskim olakšicama potvrdio je i novoimenovani direktor Poreske uprave Dejan Stojanović, koji je rekao da je naplata javnih prihoda za koje je zadužena Poreska uprava u prvih osam meseci ove godine u odnosu na isti period lane povećana za 16,4%, a da su ukupni javni prihodi porasli za 17,6%.

Kratki rezovi

  • U prvom kvartalu građevinska aktivnost u Srbiji veća za 61%
  • Rudnik mermera Venčac ponovo će se naći na tenderu
  • Sindikat građevinarstva Nezavisnost objavio da u Srbiji ima od 90 do 100 hiljada građevinskih radnika, od čega 13-33% radi na crno
  • Republički geodetski zavod obezbedio 55,5 miliona evra za izradu katastra
  • Ar u Beogradu i do 100.000 evra

Brže do autoputa

Izgradnja mosta preko Save kod Obrenovca, i saobraćajnice koja će spajati ovu opštinu i Boljevce, biće nastavljena 2008. godine. Ukupna vrednost radova procenjena je na oko 15 miliona evra, a većim delom biće finansirana iz Nacionalnog investicionog plana, izjavio je Dragan Đilas, ministar bez portfelja, zadužen za NIP. “Ideja NIP je finansiranje velikih infrastrukturnih projekata. Ovaj projekat možda nije veliki, ali je značajan jer će izgradnja mosta i saobraćajnice skratiti put koji sada iznosi 68km, pa će se od Surčina do Obrenovca stizati za svega nekoliko minuta. Saobraćajnica, dužine 12,5km, povezivaće regionalni put Obrenovac-Ub-Valjevo, magistarlni put Beograd-Šabac, kao i regionalni put u Boljevcima.” izjavio je ministar Đilas.

Sajam u Subotici krajem oktobra

Subotica će se ove godine ponovo priključiti sajamskim gradovima. Opštinska samouprava na novi način želi da predstavi kulturni i privredni život ove regije, naročito zbog toga što je Subotica najrazvijeniji privredni, kulturni i saobraćajni centar severne Bačke. S obzirom na činjenicu, da su granični prelazi prema Mađarskoj udaljeni svega 10, odnosno 20 kilometara od grada, čelnici Grada su odlučili da Subotica bude domaćin međunarodne manifestacije, koja će svakako doprineti jačanju privrednih odnosa na ovim prostorima.

Pored preduzeća i preduzetnika sa teritorije republike, a pre svega iz Vojvodine, svoje prisustvo su najavili preduzeća i poslovni ljudi iz Mađarske, Rumunije i iz zemalja bivše Jugoslavije. Geografski položaj grada odnosno blizina Evropske Unije, omogućava da Subotica postane nosilac ekonomskog i privrednog razvoja regiona, i da bude centar privredne saradnje i stručnih skupova u budućnosti.

Tematika sajma će biti roba široke potrošnje, građevinska oprema i materijali, građevinarske mašine I mehanizacija, drvna industrija, građevinska stolarija, tehnika i oprema grejanja/hlađenja, oprema za enterijer, tekstilna industrija, odeća, poljoprivreda, poljoprivredna oprema i mašine, alati, prehrambena industrija, alkoholna i bezalkoholna pića, tehnologija prehrambene industrije, ambalaže, proizvodnja i tehnika ambalažiranja.

Stručni sajam građevinarstva, enterijera i eksterijera Kuća i naš dom pored toga što omogućava građevinskim preduzećima da se šira publika upozna s njihovom delatnošću, doprinosi izgradnji privredne saradnje koja može da se realizuje već u narednoj sezoni. Sajam će se održati od 25. do 28. oktobra.

FCC traži PORR

Vlada Srbije odlučila je da tek 11. oktobra raspravlja o zahtevu FCC Construction da se u posao uvede PORR kao drugoplasirano preduzeće i tako samo podgrejala sumnje u valjanost ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.

Državni sekretar za infrastrukturu Mihailo Marković potvrdio je početkom oktobra da ga je Vlada odredila za zastupnika države (koncedenta) u realizaciji koncesije za autoput Horgoš-Požega. On je na sednici Odbora za urbanizam i građevinarstvo Skupštine Srbije ocenio da je nepostojanje komunikacije poslanika sa ovim ministarstvom dovelo do zloupotrebe koncesije u političke svrhe.

U trenutku kada ovaj broj BUILD magazina kreće u štampu, kao poslednja vest se pojavila informacija da je ministar Velimir Ilić demonstrativno napustio sednicu Vlade održanu 4. oktobra.

[vrh strane]


Beograd

Bubanj Potok – Vinča – Pančevo

Saobraćajni institut CIP izrađuje projekat obilaznice oko Beograda koji pored petlje na auto-putu obuhvata i dva tunela (1.200 i 850m), dva mosta (80 i 150m), nadvožnjak preko smederevskog puta dužine 200m i železničko-drumski most preko Dunava ka Pančevu. Pruga će ići sredinom mosta, ali za razliku od postojećeg Pančevca, imaće samo jedan kolosek na samom mostu. Obilaznica se završava u Banatu petljom kod Starčeva.

Rekonstrukcija Gazele

Slavoljub Tubić, iz Sektora za investicije Puteva Srbije, najavio je da će tender za izvođača radova na rekonstrukciji beogradske Gazele biti raspisan 24. septembra ove godine. On je istakao da će na tenderu moći da konkuriše šest stranih kompanija, koje su izabrane na pretkvalifikacionom konkursu. Tubić je naveo da bi ugovor o rekonstrukciji Gazele trebalo da bude potpisan do kraja godine, kada bi mogli da počnu i pripremni radovi, a već postoji detaljan plan odvijanja saobraćaja tokom rekonstrukcije, tako da su zatvaranja kolovoznih traka planirana noću i vikendom. On je naglasio i da delimične obustave saobraćaja na mostu neće početi pre aprila 2008. godine.

Rekonstrukcija Gazele trebalo je, prema ranijim najavama zvaničnika, da počne tokom ove jeseni, a radovi na obnovi prilazne petlje i mosta na autoputu kroz Beograd trebalo bi da budu završeni u roku od 18 meseci. Od 1971. godine kad je završena izgradnja i kad je pušten saobraćaj preko mosta, nikada nije urađena rekonstrukcija.

Popravimo zajedno

U okviru gradskog programa za revitalizaciju fasada pod nazivom Popravimo zajedno do sada je urađeno preko 380 popravki fasada, liftova i krovova na stambenim zgradama. Ovih dana grad će u okviru ovog programa finansirati popravku fasada na zgradama u ulici Pariske komune 10 i Krunskoj 32, a procenjena vrednost radova iznosi 3,4 miliona dinara. U gradu su u toku i radovi na 20 fasada pod zaštitom države čija je ukupna vrednost 150.000 dinara.

Energoprojekt na berzi

Od 19. jula na A listingu Beogradske berze nalaze se i akcije Energoprojekt holdinga a tržišna vrednost kompanije je procenjena na 370 miliona evra, dok je vrednost poslova ugovorenih samo u prvoj polovini ove godine i predviđenih za realizaciju već premašila 500 miliona evra. Trenutno najveći poduhvati Visokogradnje su kompleks Aktau u Kazahstanu (55 miliona evra) i višespratna poslovna zgrada u Rusiji (11 miliona evra), dok Niskogradnja najveće poslove radi u Kazahtanu i Peruu. Oprema ima u Nigeriji poslove vredne 160 miliona dolara, a Hidroinžinjering pravi brane u Etiopiji i Alžiru za preko 6 miliona. Kada se tu dodaju i Entelove konsultantske usluge u Kataru, Dubaiju i Omanu od preko 25 miliona dolara jasno je da će akcije Energoprojekt holdinga imati zapaženo mesto na Beogradskoj berzi.

Nastavak asfaltiranja Beograda

U septembru su obavljani radovi na asfaltiranju Bulevara Mihajla Pupina na Novom Beogradu. Nakon svih prethodnih najava koje kod građana izazivaju bojazan od ponovnih gužvi, pomalo smešno se čini da isti strah nije izostao ni ovog puta. Na Brankovom mostu su celodnevne gužve u jednom ili drugom, ili pak oba pravca, jednostavno svakodnevnica, bez obzira da li se asfaltira Brankova, tunel ispod Terazija, ili prilazni bulevari mostu. Tako je i ovo asfaltiranje skoro proteklo neprimetno.

Međutim, bez obzira na sve, Dragomir Spasić, tehnički direktor Beograd puta, ipak je u septembru umirivao građane najavljujući da razloga za brigu nema, rečima: Radićemo samo u žutim trakama… Skinućemo i zameniti oštećeni sloj asfalta na deonici od Brankovog mosta do Ulice Džona Kenedija. Najavio je i da će presvlačenje kolovoza trajati nekoliko dana, i tako je i bilo.

Dok se renovira Južni bulevar, za sredinu oktobra meseca je najavljena i rekonstrukcija Starog mosta. Nadležni ponovo uveravaju građane da većih (nego obično) problema neće biti, ali Stari most će morati da bude zatvoren za automobile, a tramvaji će do novobeogradskog depoa ići samo noću. Kako god bilo, proći će i ova rekonstrukcija.

Odlazak Nenada Bogdanovića

Treći broj Build magazina izlazi u danima kada se jedna evropska i svetska prestonica još uvek oprašta od Gradonačelnika. Poslednjeg dana septembra, nakon teške bolesti, u Beogradu je sahranjen Nenad Bogdanović, prvi gradonačelnik Beograda izabran direktnim putem nakon više od pola veka. Vodio je uspešno grad u kome živi svaki četvrti stanovnik naše zemlje. Godine koje je proveo kao jedan od lidera Beograda neki će pamtiti po raskopanim ulicama, saobraćajnim kolapsima i naplati parkiranja. Može i tako da se kaže... Ali, oni koji se sećaju gužvi u gradskim autobusima na izdisaju, neprohodnih trotoara, dotrajalih automobila i goriva iz kuvanih plastičnih flaša 90-ih, znaju da mnogi Beograđani sada imaju nove telefonske centrale, centralno grejanje, vodovod i kanalizaciju, parking ispred kuće, autobusku liniju u ulici, trotoare, trofaznu struju, stanove iz novogradnje... Toliko toga je moralo, i još uvek mora biti urađeno, da ponekad nije moglo da se stigne na sve strane, da se sve detaljno isplanira i da se ugodi svakom pojedincu. Pa opet, Beograd je počeo da liči na evropski grad.

I ne, nije sve to zasluga jednog čoveka, niti samo ljudi sa kojima je sarađivao, ali Nenad Bogdanović je bio važan deo projekta koji je krenuo punom snagom u samu zoru XXI veka – da Beograd konačno, izgledom i uređenjem, a ne samo geografskim položajem, postane jedna od prestonica Evrope, turistima zanimljiva destinacija, putnicima odmorište, a stanovnicima ugodan dom.

Smrću Nenada Bogdanovića Beograd je izgubio sposobnog i vrednog stanovnika. Na njegovo mesto će doći novi ljudi koji neće dozvoliti da se uspon Beograda zaustavi, a ime prvog beogradskog Gradonačelnika biranog na direktnim izborima ostaće zapisano.

U visokom društvu

Odlukom Vlade Srbije kulturnim dobrima proglašene su zgrade Pravnog i Tehničkog fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra, zgrade Studentskog doma Kralj Aleksandar Prvi, Ministarstva saobraćaja, hotela Avala, doma Vračarske štedionice, kuće Flašar, pukovnika Elezovića na Vračaru i trgovca Dušana Lazića, kao i vila Stevke Milićević na Savskom vencu. Dom Vračarske štedionice je značajno delo arhitekte Danila Vladisavljevića, izvedeno u stilu akademizma, koji je bitno uticao na razvoj arhitekture Beograda krajem XIX i početkom XX veka. Kuća Flašar u ulici Kornelija Stankovića 16 podignuta je 1932. godine prema projektu arhitekte Milutina Borisavljevića. Zgrada Ministarstva saobraćaja, u Nemanjinoj 6, građena je prema projektu arhitekte Svetozara Jovanovića od 1927. do 1931. godine i spada u vrhunska ostvarenja postakademizma u Beogradu između dva svetska rata. U okviru zgrade je i Železnički muzej osnovan 1950. godine.

[vrh strane]