BUILD - casopis o gradjevinarstvu  
Gradjevinarstvo
 
   
poslovanje
tema broja
arhitektura
fokus
pogled
mehanizacija
urbanizam
instalacije
materijali
tehnologija
BUILD promo
energetska efikasnost
software
predstavljamo
sajmovi
intervju
enterijer
transmaterijali
zanimljivosti
BUILD info
GREEN BUILD
   
BUILD br.35
BUILD br.34
BUILD br.33
BUILD br.31
BUILD br.30
BUILD br.29
BUILD br.28
BUILD br.27
BUILD br.26
BUILD br.25
BUILD br.24
BUILD br.23
BUILD br.22
BUILD br.21
BUILD br.20
BUILD br.19
BUILD br.18
BUILD br.17
BUILD br.16
BUILD br.15
BUILD br.14
BUILD br.13
BUILD br.12
BUILD br.11
BUILD br.10
BUILD br.9
BUILD br.8
BUILD br.7
BUILD br.6
BUILD br.5
BUILD br.4
BUILD br.3
BUILD br.2
BUILD br.1
 

Build br. 1, mart 2007.

Untitled Document

MAŠINA ZA CELU KUĆU

Behrokh Khoshevis, iranski inženjer robotike, izmislio je novi način gradnje koji bi u budućnosti mogao da bude revolucionaran u građevinarstvu. Nakon velikog zemljotresa u Kaliforniji 1994. godine, odlučio je da pronađe bolji i brži način za izgradnju kuća. Da bi dokazao da je moguće automatizovati proces izgradnje, izmislio je mašinu koju pokreće kompjuterski softver. Ovaj mali robot, u stanju je da na svaka 2 minuta i 14 sekundi postavi jedan red blokova i poveže ih malterom. Ipak, jedan zid ne čini celu kuću, pošto je potrebno ugraditi i odgovarajuće instalacije. Međutim, Khoshevis kaže da je to trivijalan problem za nauku kao što je robotika, koja se svakodnevno razvija. Ovaj prototip, koji košta 30 000 dolara, trenutno se nalazi u NASA centru (Marshall Space Flight Center), gde će inženjeri raditi na razvijanju ove tehnologije koja bi se mogla koristiti da se na mesecu podignu građevine od mesečeve prašine.

VERTIKALNI VRT

Zelenilo se sve više koristi kao živi građevinski materijal sa pragmatičnim efektima vazdušnog prečišćavanja, akustične apsorpcije i termoizolacije. Vertikalni vrt Patrika Blana nastao je nakon proučavanja više vrsta prirodnih okruženja. Tehnika ozelenjavanja zida počiva na novom načinu uzgajanja biljaka bez zemlje. Pošto je ova konstrukcija vrlo lagana, moguće je postaviti je na bilo koji zid. Vertikalni vrt može se implementirati u enterijeru i eksterijeru u svakom klimatskom okruženju, pošto se pažljivo odaberu odgovarajuće vrste biljaka. Za enterijere, potrebno je veštačko osvetljenje, dok su navodnjavanje i fertilizacija automatski.

ABU DABI DOBIJA LUVR NA ZAJAM

Tridesetogodišnjim sporazumom, koji su potpisali francuski ministar kulture Reno Donadije de Vabr i šef turističkog odseka, šeik Sultan bin Tahnou al Nahzan, omogućeno je da se u ovom delu sveta predstave dela iz najboljih francuskih muzeja, kao što su Luvr, Žorž Pompidu, Orsej i Versaj.Dela će biti smeštena u muzej u obliku letećeg tanjira koji je dizajnirao francuski arhitekta Žan Nuvel, a koji će biti podignut u luci Abu Dabia do 2012. godine. Gospodin de Vabr ističe da ovaj potez predstavlja globalizaciju francuske kulture i prvi potez u saradnji sa moćnim regionom persijskog zaliva. S druge strane, vodeće figure francuske umetničke scene, optužile su vladu da eksploatiše umetnost zbog trgovine i diplomatije i da će ovo preopteretiti francuske muzeje. Međutim, to nije sprečilo dalje planove francuske vlade u vidu otvaranja ogranka centra Pompidu u Šangaju. Kako je planirano, Abu Dabi će izdvojiti neverovatnih 325 miliona dolara za korišćenje brenda Luvra i priložiće još 33 miliona dolara za renoviranje krila pariskog muzeja, koje će dobiti ime po nekadašnjem šeiku Zayed bin Sultan al Nahyanu, i ovde će biti smešten deo islamske umetničke baštine. Takođe, njujorška fondacija Gugenhajm, najavila je izgradnju ogranka ovog muzeja, koji će dizajnirati Frenk Geri.

NEOBIČNI VODENI TORNJEVI

Mnogi vodeni tornjevi konstruisani su tokom industrijske revolucije, a danas predstavljaju simboli gradova u kojima se nalaze i važne arhitektonske spomenike. Neki su danas pretvoreni u stanove i luksuzne apartmane na poslednjem spratu. U Njujorku, manji vodeni tornjevi konstruisani su kao individualne građevine. Neki od njih služe i kao osmatračnice, ili restorani-vidikovci kao Goldbergtum u Sindefingenu, Nemačka. Vodeni toranj iz Čikaga, nalazi se na Sevenoj Mičigen aveniji. Nalazi se na nacionalnoj listi registrovanih istorijskih mesta i služi kao turistički biro grada Čikaga. Sagradio ga je 1869.Godine arhitekta Vilijam V. Bojington, a postao je poznat nakon velikog požara s početka prošlog veka u Čikagu, kada je opstao kao jedina neoštećena građevina u tom delu grada. Širom Amerike i dalje postoje vodeni tornjevi, odavno izašli iz upotrebe, koji danas nose oznaku glavne privredne grane manjih gradova u kojima se nalaze.

SMANJITE MOGUĆNOST KUĆNE KATASTROFE

Level TM® Panel odoleva raznim ekstremnim vremenskim uslovima. Čak i u oblastima gde nema uragana, ali ni nekog jačeg vetra, ovi paneli su se pokazali vrlo korisnim. Glavna prednost im je to što imaju modularnu konstrukciju, iz jednog komada su, fleksibilni, savitljivi i postojani, tako da i pored jakog pritiska nisu skloni pucanju. Prednost predstavlja i to što se se vrlo lako instaliraju, a ima ih i u različitim veličinama.

MINKA KUĆE

Minka kuće predstavljaju japanski ekvivalent brvnarama. Do polovine 20. veka ljudi su ih aktivno koristili za stanovanje. Pravljene su od lokalnih materijala kao drvo i papir, u tehnici građenja na šav. Ove kućice bile su savršeno prilagođene klimatskim uslovima i načinu života lokalnog stanovništva. Ovakve građevine savršeno su odolevale čestim zemljotresima, a u slučaju rušenja, mogle su se brzo i lako ponovo izgraditi. Iako su izašle iz upotrebe do polovine 20. veka, pokazalo se da je njihov povratak neophodan. Usled brze promene klime, sve češćih zemljotresa i cunamija na azijskom kontinentu, ljudi su počeli da shvataju vrednost minke. Još jedna pogodnost je i to što se ovakve kuće mogu reciklirati. U Japanu osnovana je Japan Minka & Reuse Recycle asocijacija, koja lobira za što brži povratak ovih kuća.

INTERAKTIVNE FASADNE POVRŠINE

APERTURE je delo dvojice mladih dizajnera, Frederika Ejla i Gunara Grina iz Berlina. U pitanju je fasadna instalacija sa interaktivnim i narativnim ekranom. Sastoji se od tanke površine sa foto ćelijama koje snimaju pokret slučajnih prolaznika i dobijenu sliku emituju na spoljašnji ekran fasade. To praktično znači da se prolaznici snimaju i emituju u realnom vremenu, što doprinosi dinamičnosti velikih površina kao i njihovom boljem uklapanju u sredinu koja ih okružuje.

 

[vrh strane]