BUILD info 6 - BUILD magazin

Prvi LEED sertifikat objektu za višeporodično stanovanje

Prvi objekat za višeporodično stanovanje koji je postao vlasnik platinastog LEED sertifikata nalazi se u Calgary-ju (Alberta, Kanada). Kuća Vento je delo Busby Perkins i Will-a, u saradnji sa firmom Windmill Development Group specijalizovanom za primenu zelenog koncepta.

Govori se o trospratnici u urbanom okruženju dvadeset stambenih dvospratnica raspoređenih na nekoliko nivoa zemljišta, sa mestimično raspoređenim aktivnim prizemljima. Projekat podrazumeva nekoliko održivih elemenata u skladu sa lokalnom sunčanom klimom: vrelim i suvim letima, i hladnim i suvim zimama. Zgrada je opremljena svim neophodnim sistemima: ventilacija zadržava toplotu da ne prodre u objekat, reciklirana i voda od atmosferskih padavina obezbeđuju dodatno snabdevanje stanova, a celokupni objekat je izgrađen od recikliranih materijala ili onih koji se mogu reciklirati. Platinasta LEED nagrada predstavlja ogroman uspeh u napretku ekološkog stanovanja u Kanadi. Vento je prva od dve planirane faze rekonstruisanja dela grada u kom se nalazi, i prva zgrada u seriji zelenih projekata koje je sproveo Windmill.

Materijal za izgradnju puteva poskupeo 15%

Cene sirovina gvožđa i čelika su u maju ove godine poskupele za 93% u odnosu na isti mesec 2007. godine. Ovaj zaključak je iznelo Udruženje graditelja puteva i saobraćajnica iz SAD (ARTBA – American Road & Transportation Builders Association) u svom saopštenju od 30. juna 2008. Naravno, podvlači se da je ovoliko poskupljenje gvožđa i čelika osnovni uzrok zašto budžet za izgradnju neke saobraćajnice mora biti bar 15% viši u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, inflacija je u periodu od proteklih godinu dana iznosila 4,2% (mereno prema potrošačkom indeksu).

Dodatno ARTBA je zaključila i da je došlo do skoro 50% poskupljenja drugih neophodnih materijala za izgradnju puteva u periodu od 2003. do kraja 2007. godine. Ekonomisti iz ARTBA-e upozoravaju da cene sirovina ozbiljno pritiskaju izvođače i ugrožavaju tržište niskogradnje. Skrenuta je pažnja na dramatičan udar na cene pojedinih materijala koji nastaje usled globalne trke za rezervama sirovina, naročito gvožđa i čelika. Na tržištu SAD procenat uvezenog čelika već je dostigao 12%. U trenutku kada je povećana potražnja na svetskom tržištu, gde postoje dve vrtoglavo rastuće ekonomije gladne novih građevinskih poduhvata kao što su Kina i Indija (mada ni Brazil nije previše daleko), položaj izvođača u SAD je na veoma nezavidnom nivou.

Sa druge strane, na povećanje cena drugih ključnih sirovina kao što su pesak, šljunak i drobljeni kamen, više su uticali faktori na domaćem tržištu. Najvažniji faktor jeste skup izazova koji pred svaku industriju postavlja zahtev za očuvanjem životne sredine i težnja ka što racionalnijem korišćenju resursa.

Ovi trendovi utiču na svaku fazu niskogradnje: od samog planiranja saobraćajnica (koje sada mora da uključi i studije uticaja na okolinu), do ograničenja u eksploataciji sirovina koje dalje utiče na cene transporta sirovine, ali i mehanizacije, itd. (pored već dobro poznatog poskupljenja nafte i naftnih derivata).

Bilans poskupljenja materijala za niskogradnju u SAD (2007. – 2008.)

gvožđe i čelik – 93,3%
asfaltna pokrivka i montažni elementi – 8,4%
pesak, šljunak i drobljeni kamen – 6,7%
gotov beton – 2%
betonski blokovi i ivičnjaci – 2%
i na poslednjem mestu je cement sa samo 0,8% poskupljenja u proteklih godinu dana.

Sajam drvoprerađivača u Klagenfurtu

Od 28. do 31. avgusta 2008. na Sajmu Klagenfurt, Austrija, održava se 50. međunarodni sajam drveta, drvene građe i opreme, na kome će se predstaviti više od 400 izlagača iz dvadesetak zemalja sveta na više od 46.000m2 izložbenog prostora.

Osnovne teme ovogodišnje manifestacije biće – Šumarstvo i prerada šuma, Tehnologija strugara i oplemenjivanje drveta, Izgradnja i proizvodi od drveta, Prevoz i logistika drvene građe i Bioenergija i tehnologije zaštite životne sredine. Ovogodišnji sajam biće ispunjen brojnim prezentacijama i promocijama, takmičenjima drvoseča, kao i zvaničnim simpozijumom sa temom Dodatna vrednost – Vizija 2020. Tim povodom 3. juna u Svečanoj sali direkcije Beogradskog sajma organizovano je detaljnije upoznavanje sa ovom najstarijom i najvećom sajamskom manifestacijom u Klagenfurtu. Okupljenim novinarima i privrednicima obratio se dr Bernard Erler, direktor Klagenfurtskog sajma, kao i njegovi saradnici. Cilj gostiju iz Austrije je bio da pozovu srpske drvoprerađivače da ove godine budu gosti, a već od naredne i da izlažu na mestu koje okuplja najviše drvoprerađivača iz cele Evrope.

Italijanska kompanija Fassa Bortolo započinje s izgradnjom fabrike kreča u blizini hrvatskog Obrovca, a investicija je procenjena na više od 50 miliona evra. Završetak gradnje predviđen je za jesen 2009. godine. U prvoj fazi predviđeno je otvaranje sedamdesetak radnih mesta, a zatim, nakon povećanja proizvodnje, ukupno će biti zaposleno više od 200 radnika. Kompanija Fassa Bortolo u novom investicionom ciklusu planira da, pored obrovačke, izgradi i nove fabrike u Albaniji, Španiji, Sloveniji, BiH i Crnoj Gori.

U punom su zamahu radovi na gradnji novog kontejnerskog terminala sa kompletnom pratećom infrastrukturom uz sam morski ulaz u Luku Ploče. Radovi su počeli krajem novembra prošle godine, a objekat prema ugovoru treba da bude gotov do kraja 2009. Novi terminal je dugačak 280m, a imaće korisnu površinu od 110.000m². Gradi ga splitska kompanija Konstruktor-Inženjering, a vrednost radova je procenjena na oko 35 miliona evra. Reč je o modernom kontejnerskom terminalu, prvom te vrste u Hrvatskoj.

Ono što posebno treba naglasiti jeste da se govori o investiciji koja je realizovana prema modelu javno-privatnog partnerstva.

Berze iz Banja Luke, Beograda, Ljubljane, Skoplja, Podgorice, Sarajeva i Zagreba održale su 11. juna u Zagrebu Prvu regionalnu konferenciju za investitore sa tržišta kapitala Jugoistočne Evrope (JIE). Cilj konferencije bilo je predstavljanje najuspešnijih regionalnih kompanija i tržišta kapitala, kao i privlačenje novih investitora. Na konferenciji su bile predstavljene i listirane kompanije, a takođe su bili organizovani i bilateralni razgovori investitora. Predstavljeno je ukupno 24 regionalne kompanije, među kojima su predstavnici sa Beogradske berze bile i niška AIK banka, beogradski Energoprojekt holding, novosadska Metals banka, bečejski Soja protein i pirotski Tigar. Organizacija regionalnih predstavljanja za portfolio investitore iz regiona jedna je od aktivnosti predviđenih Memorandumom o partnerstvu koji su berze iz regiona potpisale u decembru 2007. Konferenciji u Zagrebu prisustvovalo je 150 institucionalnih investitora a održano je 160 bilateralnih razgovora investitora i kompanija. Još jedan regionalni roadshow za međunarodne investitore planiran je za jesen, i biće održan u Beču.

Do 2015. Hrvatska elektroprivreda će u gradnju elektrana uložiti 2,1 milijardu evra. Potrošnja struje u Hrvatskoj raste znatno brže nego u Evropskoj uniji – oko tri posto godišnje. HEP je ovih dana, prvi put nakon gotovo tri godine, najavila poskupljenje struje za početak jula, a procene su da bi poskupljenje moglo iznositi između 10 i 20 posto. Međutim, problem energije se kod naših suseda shvata veoma ozbiljno i kuju se dugoročni planovi za njegovo rešavanje.Tako je Vlada krajem juna završila Nacrt energetske strategije – Zelenu knjigu, koja će biti data i na uvid javnosti.

Potpredsednik Vlade Damir Polančec neposredno pre završetka govorio je na otvaranju Nacionalnog savjetovanja o gospodarstvu i poduzetništvu: – Širom otvaramo vrata privatnom kapitalu za investicije u proizvodnji električne energije jer Hrvatska sa svojim sadašnjim kapacitetima ne može proizvoditi dovoljne količine struje – naglasio je Polančec otvarajući početkom juna u Šibeniku 12. nacionalno savetovanje o gospodarstvu i poduzetništvu. On je dodao da Zelenu knjigu aktuelna Vlada u Hrvatskoj smatra jednim od svojih najvećih uspeha. U Solarisu u Šibeniku okupilo se više od 610 učesnika iz cele Hrvatske.

Splitski Konstruktor će znatno pre ugovorenog roka završiti najsloženiji i najskuplji poduhvat kompletne rekonstrukcije dela Jadranske magistrale, od Mioske do Kolašina. Vrednost složenog posla na rekonstruisanoj trasi dugoj sedam kilometara koji je obuhvatio izgradnju treće trake, kompletnu sanaciju 11 oronulih tunela i detaljnu sanaciju većeg broja kosina, kao i gradnju galerije kod Kolašina je 11,2 miliona evra.

Ova kompanija će biti jedan od najozbiljnijih kandidata za izvođača radova na nekoj od deonica budućeg autoputa u Crnoj Gori, od Bara do granice sa Srbijom, koja će koštati oko dve milijarde evra.

Sa skoro 300 miliona evra investicija za turizam u ovoj godini, od čega polovinu predstavlja ulaganje u elitne hotele u Portorožu i Piranu, slovenački turistički planeri najavljuju potpuni obrt u toj delatnosti nakon stagnacije obeležene u poslednje dve decenije, tvrde slovenački mediji i dodaju da su u lokalnim sredinama ipak nezadovoljni zbog strukture korišćenja evropskih sredstava.

Za investicije u hotele, bazene i golf-igrališta dobijaju se nepovratna sredstva iz evropskih fondova, a do tih sredstava ne mogu doći opštine – rekao je gradonačelnik Pirana Matjaž Gantar. On se, međutim, žali da njegova opština iz svog budžeta investira ove godine deset miliona evra u komunalnu infrastrukturu koja oblikuje konačni turistički produkt, dok su sredstva države i evropskog kohezijskog fonda za infrastrukturu u turističkim opštinama minimalna.

Prema grubim ocenama, od 300 miliona turističkih investicija koje su u toku u Sloveniji, evropski kohezijski fond učestvuje sa 125 miliona evra, a najveća pojedinačna investicija je u portoroški hotel Palace koji je obnovljen i treba biti otvoren sledećeg meseca. Obnova simbola elitnog turizma na slovenačkoj obali koštaće po završnim proračunima oko 80 miliona evra, dvostruko više nego što se planiralo, ali zato slovenački turistički radnici najavljujuju pravu renesansu Portoroža i drugih turističkih krajeva na slovenačkoj obali.

Donji deo Istočnog Sarajeva, koji obuhvata opštine Istočna Ilidža i Istočno Novo Sarajevo, trenutno je najveće gradilište u BiH. Stambeni objekti niču kao pečurke, a urbanisti kažu da je u toku izgradnja 5.000 stambenih jedinica od kojih su sve prodate, te da će u naredne dve godine biti izgrađeno duplo više stanova, jer potražnja još nadmašuje ponudu. Cene kvadrata stambenog prostora u izgradnji kreću se od 1.300 do 2.000KM, a predstavnici građevinskih firmi najavljuju povećanje cena.

Ekspanzija gradnje u donjem delu grada počela je pre tri-četiri godine, da bi danas dostigla vrhunac. Svi novoizgrađeni stambeni objekti su useljeni, što odražava odluku reseljenih Sarajlija da se vrate. Osim stambene gradnje, u Istočnom Sarajevu niču i investicije stranih kompanija. Lokalne zajednice su povoljnim uslovima za ulaganja otvorile vrata stranim investitorima. U toku je izgradnja velikog tržnog centra slovenačkog Tuša, zatim i Tržnice Banjaluka privode kraju veliki namenski objekat, a početak radova najavljuje i kompanija Delta. Uveliko se gradi salon Mercedesa, privodi se kraju i izgradnja pozorišta, jedine institucije tog tipa koja je u BiH podignuta posle rata. Ovaj deo RS uskoro će dobiti i reprezentativnu gradsku galeriju Kućanski na 700m², kao i modernu sportsku dvoranu.

Federalni ministar turizma i životne sredine Nevenko Herceg razgovarao je juče u Sarajevu sa delegacijom mađarskih poslovnih ljudi o investiranju u turizam BiH. Tokom sastanka prezentovane su mogućnosti investiranja u dva zimska (ski centar u Busovači i na Vlašiću) i jedan letni turistički centar (aqua park u Mostaru), kao područja od posebnog interesa u Bosni i Hercegovini za investiranje od strane Mađarske, saopšteno je iz Federalnog ministarstva turizma i životne sredine. BiH strana predstavila je konkretne projekte, koji daju različite oblike ulaganja u zajedničke firme, i koji bi doprinele jačanju turističke ponude regiona. Predstavnici mađarske delegacije istakli su da je njihov cilj ulaganje u manje razvijene zemlje, te da su spremni da ulože preko 500 miliona evra u turizam Bosne i Hercegovine.

U junu je u Maloj Krsni otvorena fabrika za proizvodnju betona i betonskih elemenata koja će za sirovinu koristiti reciklirani beton, građevinski šut i drobljeni šljunak, kao i asfaltna baza za proizvodnju hladnog asfalta koja će koristiti reciklirani asfalt kao sirovinu. Fabriku je otvorio ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin, koji je u izjavi Tanjugu istakao da je svaki pogon za reciklažu izuzetno bitan ne samo sa aspekta zaštite životne sredine već i sa ekonomskog aspekta, jer reciklaža doprinosi uštedi sredstava. On je kazao da je ovo prva fabrika za reciklažu asfalta koju otvara za vreme trajanja svog mandata, i dodao da takvih fabrika u Srbiji mora biti više: – Bitno je da se otvore i fabrike koje se bave reciklažom elektronskog otpada, starih guma, iskorišćenih ulja, kao i sve ono što može ponovo da se iskoristi, a ne da se odlaže u prirodu.

Dragin je podsetio da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine Skupštini poslalo dva zakona - Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o upravljanju ambalažnim otpadom, ocenivši da bi se u oblasti upravljanja otpadom moglo zaposliti oko 50.000 ljudi.

Od ukupnog broja drvoprerađivača u opštinama Zlatiborskog okruga njih 500 (oko 90%!) nije registrovano, rečeno je na sednici Odbora za šumarstvo i industriju Regionalne privredne komore, na promociji priručnika Kako i zašto registrovati drvoprerađivačku delatnost, u izdanju Opšteg udruženja preduzetnika Užica u saradnji sa Komorom, Zlatiborskim okrugom i Šumskim gazdinstvom Užice. Ovaj priručnik, osim zakonskih odredbi za drvoprerađivačku delatnost, objedinjuje sve propise koji su rasuti u velikom broju zakona i podzakonskih akata.

GRAĐEVINSKA DELATNOST SRBIJE U BROJKAMA

U Srbiji je građevinska delatnost ove godine smanjena, osim izgradnje stanova koja beleži stalni rast. Tako je broj izdatih građevinskih dozvola u prva tri meseca ove godine manji za 0,5% u odnosu na isti period lane. U martu je izdato ukupno 913 dozvola, što je za 4,5% manje nego u istom mesecu prethodne godine.

Međutim, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u martu je broj izdatih građevinskih dozvola za gradnju stanova povećan za 13,2% u odnosu na prošlogodišnji mart, a prijavljena je izgradnja 1.605 stanova sa prosečnom površinom od 65m². Od ukupnog broja stanova u stambenim zgradama, 12% će biti izgrađeno u objektima sa jednim stanom, prosečne površine od 132 m², dok će ubedljivo najviše stanova 79,5% biti napravljeno u zgradama sa tri i više stanova, a njihova prosečna površina je znatno manja – tek 56 m².

Od ukupno izdatih dozvola najviše – 81%, odnosi se na zgrade, a ostale uglavnom na cevovode, komunikacione i električne vodove, s tim što je najveće interesovanje za nove objekte 55,4%.

Najveća građevinska aktivnost trenutno u Srbiji je, po očekivanju, u Beogradu, Južnobačkom i Sremskom okrugu.

Radovi na izgradnji dela petrovaradinskog bedema morali su biti završeni pred čuveni muzički festival koji se održava na novosadskoj tvrđavi. Pitanje je koliko bi dugo zid ostao razrušen da nema ovog festivala. Pronađene su opeke adekvatne da popune prazninu na prostoru od Ludvigovog bastiona do Bastiona Marije Terezije. Birali su ih izvođači iz Stana i Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a po proceni treba da ih bude 25.000, za dužinu od oko 185 metara.

Da podsetimo, bedem je srušen novembra prošle godine, ili je beše pao sam od sebe? Dva dana je trajalo rušenje zida u dužini od bezmalo 200m naočigled građana Novog Sada, ali se gradske vlasti nisu oglasile. Kada je postalo jasno da se govori o nečijem privatnom poduhvatu glas javnosti uspeo je da zadrži tešku mehanizaciju, ali gradske vlasti su i tada ostale neme. Nalogodavac nije pronađen, teško da je i tražen, što će reći – crva nije ni bilo! Već prvih dana jula pored novog zida prolaziće građani Evrope, i petrovaradinska tvrđava i Novi Sad će biti deo Evrope. Onda se vraća u ruke nama...

U Sremskoj Mitrovici u toku je realizacija projekta natkrivanja Carske palate. Ovo je samo deo većeg projekta – Put rimskih careva, koji budi interesovanje i van naših granica. Državni sekretar Ministarstva finansija Goran Petković rekao je povodom obilaska arheološkog lokaliteta da se radi o najvećem pojedinačnom projektu iz oblasti kulture, i da će njegovu realizaciju u potpunosti finansijski podržati država Srbija. Prema nekim računicama, kompletan projekat natkrivanja Carske palate koštaće oko 150 miliona dinara.

Nemački koncern Moeller, sa sedištem u Bonu, namerava da u industrijskoj zoni u Sremskoj Mitrovici, do kraja godine, izgradi novi pogon površine 1.500m² za proizvodnju elemenata za distribuciju električne energije, što će omogućiti otvaranje novih radnih mesta.

Moeller je u Sremskoj Mitrovici počeo proizvodnju elemenata za distribuciju električne energije pre nekoliko godina, u iznajmljenoj hali, sa samo 15 radnika, da bi za manje od dve godine podigao modernu, savremeno opremljenu proizvodnju halu, površine 3.500m², u kojoj sada radi 1.000 ljudi.

Direktor filijale Nacionalne službe za zapošljavanje u Sremskoj Mitrovici Todor Kuzmančević rekao je da je republičko Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj uložilo 560.000 evra u realizaciju tog projekta, čime je omogućeno zapošljavanje 260 od ukupno 1.000 radnika u pogonu Moeller. Koncern Moeller je prisutan u 90 zemalja širom sveta i ima više od 8.000 zaposlenih.

U Pećincima je u maju pušteno u rad postrojenje za prečišćavanje upotrebljenih voda, čija je izgradnja finansirana iz sredstava SO Pećinci i Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Na otvaranju, predsednik pokrajunske Vlade Bojan Pajtić, pohvalio je rad lokalne samouprave, istakavši da ova opština predstavlja dobar primer ekonomski uspešne opštine i izrazio uverenje da će za 3-4 godine kompletna teritorija pećinačke opštine biti pokrivena kanalizacionom mrežom. Osim ovog prečistača, koji će pokrivati potrebe Pećinaca, Subotišta, Brestača, Sibača i Popinaca, u ovoj opštini gradiće se još 2 postrojenja za prečišćavanje upotrebljenih voda. U Šimanovcima je počela izgradnja drugog postrojenja koje treba da se završi za 240 dana, na koje će biti priključene kanalizacione mreže za mesta Prhovo, Sremski Mihaljevci, Deč, Karlovčić, a pokrivaće i potrebe industrijske zone. Treće postrojenje biće građeno u blizini Obedske bare.

KONKURS SIEPA

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) raspisala je 2. juna javni poziv za dodelu bespovratnih finansijskih sredstava za nove investicije, u iznosu od 2.000 do 10.000 evra. Kako je saopšteno, rok za prijavljivanje je 29. avgust 2008, a za podsticajna sredstva mogu se prijaviti sva preduzeća koja investiraju u sektore proizvodnje, usluga i istraživanja, kao i u sektor razvoja.

Sredstva se dodeljuju po novootvorenom radnom mestu i to za investicije u proizvodne delatnosti od 2.000 do 5.000 evra po novom radnom mestu, za investicije u sektor usluga od 2.000 do 10.000 evra, kao i za investicije u sektor istraživanja i razvoja od 5.000 do 10.000 evra po novozaposlenom. Vrednost bespovratnih sredstava određuje se u zavisnosti od sektora investicija i proizvodne delatnosti, a prijave za dodelu sredstava podnose se Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Kako je navedeno, ovo je sedmi prijavni ciklus, a u prvih šest, pristiglo je ukupno 187 zahteva za dodelu sredstava za podsticaj investicija. Sredstava su bila dodeljena za 65 kompanija, od kojih su 27 strane, a 38 domaćih. Ukupno je izdvojeno 29,4 miliona evra iz NIP, za ukupne investicije od 431 miliona evra i otvaranje 13.677 novih radnih mesta.

Prvi Forum poslovnih lidera Srbije osnovan je 4. juna 2008. godine na svečanoj ceremoniji u Narodnoj banci Srbije. Članice Foruma, 14 međunarodnih i domaćih kompanija, koje su u svoje poslovanje integrisale društveno-korporativnu odgovornost, potpisale su Memorandum o razumevanju. Forum poslovnih lidera Srbije prva je koalicija društveno odgovornih kompanija u Srbiji, ustanovljena sa misijom da stimuliše razvoj društveno odgovornog poslovanja i uspostavi trajnu i stabilnu praksu poslovanja posvećenog interesima cele zajednice. Zamišljen je kao mreža kompanija koje su spremne da na dobrovoljnoj bazi integrišu društvene, etičke i ekološke aspekte u svoje svakodnevno poslovanje.

Džeri Grinfild, suosnivač kompanije Ben&Jerry’s Homemade koja je lider u industriji sladoleda i pionir društveno odgovornog poslovanja u svetu, pružio je podršku osnivanju prvog Foruma poslovnih lidera u Srbiji.
– Osnivanje Foruma poslovnih lidera Srbije doprinos je kreiranju modernijeg i humanijeg društva i izrastanju naše zemlje u bolje mesto za život i poslovanje. Želimo da pokažemo da imamo poslovnu elitu u najpozitivnijem i najplemenitijem smislu – izjavio je Neven Marinović, izvršni direktor neprofitne organizacije SMart Kolektiv.

Kompanije članice Foruma poslovnih lidera Srbije su: Radio difuzno preduzeće B92, Erste banka Novi Sad, Holcim Srbija, Lafarge BFC, Phillip Morris International, Coca-Cola Hellenic, British American Tobacco, US Steel Serbia, Pricewaterhouse Coopers, KPMG International, Vip mobile, Droga Kolinska, Henkel Merima i Societé Generale banka.

Gradski Sekretarijat za stambene i komunalne poslove potpisao je 5. juna ugovor o revitalizaciji fasade zgrade Generalštaba u ulici Kneza Miloša sa preduzećem Jugogradnja. Radove, vredne 143 miliona dinara, preduzeće bi trebalo da završi u roku od 540 dana. Nadzor će obaviti stručnjaci sa Arhitektonskog fakulteta, dok je konzervatorski nadzor prepušten Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Predviđeni su radovi na revitalizaciji svih površina, detalja, konstrukcija i materijala od koga su fasade načinjene, a sve popravke obaviće se upotrebom istog materijala kojim je fasada prvobitno bila obložena. Projekat po kome se izvode radovi uradio je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i njime je obuhvaćena revitalizacija svih fasada, delimična zamena krovnog pokrivača sa podkonstrukcijom zgrade, kao i sanacija oštećenih delova objekta.

Na raskrsnici kod groblja Orlovača, na Ibarskoj magistrali, neretko se dešavaju saobraćajne nezgode, a samo u ovoj godini bilo ih je više od deset. U cilju povećanja bezbednosti u saobraćaju, Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, započela je pre nekoliko dana izgradnju nove petlje, odnosno denivelisanje raskrsnice na mestu zvanom Vrbin potok. Denivelisanje će, između ostalog, podrazumevati postavljanje izlivno-ulivnih rampi. Rampe za uzlaz i izlaz sa ove saobraćajnice biće široke po sedam metara i nalaziće se sa obe strane mosta i podvozne saobraćajnice. Kad je u pitanju most, sistem denivelisanja je upravo baziran na dva mosta blizanca preko kojih ide magistrala u dve razdelne kolovozne trake. One su, kao i rampe, široke po sedam metara, dok je zeleni pojas između njih za tri metra uži. Planirano je da radovi traju do jeseni, a za to vreme saobraćaj će se neometano odvijati. Finansijer projekta vrednog 283 miliona dinara je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, dok je za izvođača radova izabrano građevinsko preduzeće Alpine.

Zvaničnici najavljuju da će se i preko leta će se ovde raditi punom parom, a jedino u slučaju izrazito visokih temperatura, može doći do prekida radova, i to samo na par sati. Istovremeno, najavljena je i skorija rekonstrukcija jedne od najprometnijih ulica grada, a to je Savska ulica, uz podsećanje na predstojeće radove i na nadvožnjaku kod železničke stanice Novi Beograd. U pitanju je deonica dužine 100 metara, gde će doći do izmeštanja od par metara u odnosu na postojeći nadvožnjak. Inače, kad je u pitanju rad na otvorenom pri visokim temperaturama, kritična temperatura je oko 360C. Tada nadležni državni organi proglašavaju stanje elementarnih nepogoda.

Prvih dana juna na portalima se pojavilo sledeće obaveštenje: Društvo arhitekata Beograda i Društvo urbanista Beograda raspisali su konkurs za idejno arhitektonsko rešenje za novobeogradski splav. Pravo učešća imaju arhitekte ili studenti arhitekture iz Srbije, do 35 godina starosti, pojedinačno ili timski. Predmet konkursa je restoran na vodi, koji ima prvenstveno ugostiteljsku namenu, u okviru koga se mogu pojaviti i različite kulturne manifestacije - izložbe, modne revije, pozorišne predstave. Konkurs je počeo 31. maja, a rok za predaju radova je 27. jun 2008. godine. Konkursni materijal učesnici mogu podići ili naručiti kod Društva arhitekata Beograda.

Sve bi ovo zvučalo u redu da 31. maj nije bila subota, da 1. jun nije bila nedelja, i da je dato više od 26 dana za izradu projektnog rešenja (koje dobrim delom izlazi van uobičajenog tla za arhitekte). Ovakvi konkursi se mogu smatrati napretkom u odnosu na neznano ugovorene projekte, ali svakako su veoma daleko od ozbiljne organizacije (ili možda transparentnosti?).

Pored svega, najavljivana selidba beogradskih splavova odložena je za jesen. Izgovor je bio da je letnja sezona već počela i nije red da Grad kvari posao vlasnicima. S obzirom da je selidba splavova najavljena još prošle godine, i da su tada obezbeđene lokacije za njihovo premeštanje, ostaje pitanje kako je sezona mogla da počne neopaženo?

Krajem maja u Privrednoj komori Srbije organizovan je seminar Projekti Mehanizma čistog razvoja: Osnove, obaveze Nacionalnog tela za sprovođenje projekata Mehanizma čistog razvoja Kjoto protokola (DNA) i studije slučaja. U okviru programa bilateralne saradnje, seminar su realizovali Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i Ministarstvo životne sredine, kopna i mora Republike Italije, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Finansijska podrška zemljama u razvoju, u okviru Mehanizma čistog razvoja (The Clean Development Mechanism - CDM) treba da pomogne ovim zemljama, potpisnicama Kjoto protokola, u dostizanju niza ekonomskih, društvenih, ekoloških ciljeva odnosno ciljeva održivog razvoja. U Republici Srbiji sprovođenje CDM projekata može pomoći u rešavanju brojnih problema, kao što su: smanjenje zagađenja vazduha u industrijskim oblastima, smanjenje zagađenja vazduha uzrokovanog grejnim instalacijama u urbanim sredinama, smanjenje zagađenja vazduha, koje potiče od saobraćaja u velikim urbanim celinama.

S obzirom na značaj sprovođenja CDM projekata jedna od aktivnosti u okviru programa bilateralne saradnje Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i Ministarstva životne sredine, kopna i mora Republike Italije, predviđena za 2008. godinu, je i jačanje kapaciteta za sprovođenje Kjoto protokola. U cilju realizacije ove aktivnosti organizovan je seminar, kako bi se što veći broj predstavnika državne uprave upoznao sa načinima i značajem implementacije Kjoto protokola, odnosno mogućnostima i načinom primene Mehanizma čistog razvoja u Republici Srbiji.

Na seminaru su učestvovali predstavnici velikog broja institucija državne uprave, Privredne komore Srbije, kao i lokalnih zajednica u Republici Srbiji. Učesnicima su predstavljene osnove ciklusa sprovođenja CDM projekata i obaveze Nacionalnog tela za sprovođenje Mehanizma čistog razvoja, koje je u Srbiji u procesu uspostavljanja.

Iako je obaveza izvođača radova da gradilište ogradi ili postavi znak upozorenja, brojna gradilišta u gradu potpuno su otvorena. Najveći je problem u centru grada, gde najčešće nema mesta da se postavi ograda, pa su Beograđani prinuđeni da prolaze pored ili ispod građevinskih skela. Stručnjaci tvrde da opasnosti po prolaznike nema, ali ipak savetuju građane da ih obilaze.

Nedavno je devetogodišnji M.U. zadobio potres mozga usled pada sa skele visine tri i po metra u ulici Kopitareva gradina. Dečak se na skelu, do koje je pristup bio potpuno slobodan, popeo pokušavajući da dohvati loptu. Skela na vrtiću Mrvica bez ograde i znaka upozorenja stoji već više od godinu dana iako se na zgradi ne vrše nikakvi radovi. Mnogi Beograđani prinuđeni su da skoro svakodnevno prolaze pored gradilišta ili ispod građevinskih skela. Međutim, stručnjaci ponavljaju da razloga za zabrinutost nema jer inspekcija proverava bezbednost skela u gradu bar jednom mesečno:

– Sve skele su proverene kad su postavljane i kontrolišu se redovno, tako da za građane koji prolaze ispod, nema opasnosti – kaže Ljubica Bogunović, građevinski inženjer Inspektorata zaštite na radu i dodaje da ova inspekcija vrši redovne kontrole skela zbog bezbednosti radnika.

Na Makišu 2, 27. maja otvoreno je gradilište novog postrojenja glavne linije vode koje će sa postojećih tri kubika u sekundi, snadbevanje vodom povećati na pet kubika u sekundi. Na ovaj način biće omogućena bolja snadbevenost gradskom vodom šire teritorije Beograda. Gradski menadžer, Bojan Stanojević, rekao je da je gradilište novog postrojenja glavne linije vode na Makišu 2 najvažnije od ukupno šest na kojima se već uveliko gradi. Kako je naveo, prvo je otpočela gradnja rezervoara čiste vode na kojem se završetak radova očekuje u septembru. Tada će biti duplirani kapaciteti rezervi vode. Stanojević je rekao da se završetak radova na novom postrojenju očekuje za 660 kalendarskih dana, ili oko dve godine.

– Odlukom Skupštine grada početkom godine sa izvođačem radova sklopljen je ugovor čija vrednost iznosi skoro 20 miliona evra, dok ostalih 20 miliona finansira Evropska banka za obnovu i razvoj – rekao je Mikail Golicin, izvršni direktor izgradnje Makiša 2.

– U sklopu projekta cele linije vode mi smo podigli magacin, čiji deo danas predajemo izvođaču da može da skladišti svoju opremu do momenta montaže – rekao je Golicin, i dodao da se drugi deo magacina ustupa komercijalnoj službi JKP Beogradski vodovod i kanalizacija na korišćenje u skladu sa njihovim potrebama. Prema njegovim rečima, u toku je i rekonstrukcija Komandnolaboratorijskog centra u kome se grade dva dispečerska centra. Jedan za upravljanje postrojenjem za preradu vode od pet kubika u sekundi, a drugi koji će biti zadužen za upravljanje distributivnom mrežom Beogradskog vodovoda sa jednog mesta. Inače, izvođač radova na izgradnji novog postrojenja je slovenačka kompanija Primorje iz Ajdovščine.