|
Nabijena zemlja
Građenje nabijenom zemljom potiče od najstarijih vremena budući da se zasniva na građevinskom materijalu koji je svuda oko nas, i to u svom prirodnom, nepečenom obliku. Poslednjih godina počinje ponovna aktuelizacija ovog sistema gradnje koji izlazi u susret zahtevima održivosti, a savremena arhitektura već mu je pružila priliku.
www.gradjevinarstvo.rs
Zahvaljujući osnovnoj sirovini, zidovi od nabijene zemlje imaju odličan termički potencijal, dugotrajni su, veoma jaki i sposobni da nose opterećenja. Gradnja zidovima od nabijene zemlje može se primenjivati tamo gde nema dovoljno građevinskog drveta, a kvalitetne zemlje za gradnju ima u izobilju.
Ukoliko na lokaciji nema prirodne sirovine podesne za gradnju, ona se može dopremiti kamionima, ali tada uvek ostaje pitanje opravdanja takve zamisli iz nekoliko razloga:
- sklad objekta sa svojim prirodnim okruženjem
- povećani troškovi izgradnje
- uticaj transporta na emisiju CO2...
Zemlja koja se koristi mora ispunjavati određene zahteve u pogledu sastava (pesak, šljunak i glina), a nekada joj se mogu dodavati i stabilizatori – portland cement. Naravno, budući da gradnja objekata od nabijene zemlje danas ima smisla samo ako se govori o vrhunskom ekološkom objektu, upotreba cementa je sporno pitanje zbog emisije CO2 koja je prati. O ovome se vode brojne rasprave, ali, s obzirom da zemlja nema svuda idealan sastav, upotreba cementa najčešće ostaje na snazi.
Izgradnja objekata od nabijene zemlje
Način gradnje se zasniva na postavljanju dvostrane oplate u koju se zemlja nabija stvarajući zidna platna (oplata kao za betonski zid). Nakon nabijanja zemlje oplata se može ukloniti odmah, a potrebno je nekoliko toplih i suvih dana kako bi se zid osušio i stekao trajnu čvrstinu.
Kao što je to slučaj sa čvrstoćom betona, nabijena zemlja će nastaviti da jača i nakon početka upotrebe objekta (dakle, nema nikakvih prekida radova dok se zid u potpunosti osuši). Zrenje zida može da potraje i do dve godine, zavisno od debljine, klimatskih uslova, itd. Kada se proces zrenja završi, zid od nabijene zemlje ima slične osobine kao zidani zid od kamena.
 |
 |
Nk’Mip Desert Cultural Centre, Kanada,
projekat firme Hotson Bakker Boniface Haden Architects
- zemljani zid dug 80 i visok 5,5 metara |
detalj ugradnje prozora |
U smešu od koje se pravi zid neki graditelji dodaju drobljeno staklo starih flaša u boji ili komade drveta kako bi dobili zanimljiviji izgled površine zida.
Debljina takvog zida nekada je obično bila veća od 30cm kako bi bila obezbeđena njegova čvrstoća. Međutim danas, korišćenjem savremenih alata i mehanizacije, oplata se može postaviti na 10-25cm.
Za nabijanje se koristi pneumatski ili ručni alat koji nabija zemlju na oko 50% njene prvobitne visine u oplati. Proces nabijanja vrši se u slojevima dok se ne dostigne željena visina. Kada se do nje stigne, oplata može biti uklonjena odmah. To znači da nije potrebno obezbediti oplatu za ceo objekat odjednom već se može graditi u etapama, i to bez zadržavanja radova dok napravljeni zid sasvim ne očvrsne.
Uklanjanje oplate odmah po postavljanju zida neophodno je naročito onda kada površini zida želimo da damo neku teksturu, jer već nakon jednog časa postaje pretvrda za obradu običnim alatom.
Drugo o čemu se mora voditi računa jeste kvašenje zidova koji su izloženi atmosferskim padavinama u toku gradnje (dok još nije završen krov, streha, izolacija sokle i sl). U SAD postoji nekoliko proizvoda namenjenih specijalno za zaštitu zidova od zemlje.
Danas se zidovi od nabijene zemlje postavljaju duž klasičnih temeljnih traka od nabijenog ili (lako)armiranog betona, ili na betonsku ploču. Između zida od zemlje i betona obično se postavlja izolacija (najčešće EPS, PU i sl).
Posebna pogodnost zidova od zemlje jeste u tome što su veoma zahvalni za saradnju tokom celog veka objekta. U njih se jednostavno može ukucati ekser ili zavrtanj a svako oštećenje lako se sanira dodavanjem sveže vlažne zemlje na to mesto koja će sa zidom ubrzo stvoriti homogenu masu.
 |
 |
| projekat Eden Kornvol, Engleska |
unutrašnji zidovi od nabijene zemlje |
Karakteristike zidova od nabijene zemlje
Toplotni kapacitet zidova od nabijene zemlje verovatno ne bi trebalo posebno naglašavati. Njihova homogena masa omogućava sporo zagrevanje i hlađenje. U nekim slučajevima ova karakteristika zida od nabijene zemlje može u potpunosti otkloniti potrebu za hlađenjem i zagrevanjem prostora.
Nabijena zemlja kod nas
Gradnja nabijenom zemljom bila je veoma rasprostranjena na području Vojvodine – naboj. Neke od ovih kuća odolevaju zubu vremena i više od dva veka. Tehnika gradnje naboja sastojala se u postavljanju oplate od dve daske i nabijanja zemlje u visini 10-20cm između njih, zatim horizontalnog postavljanja trske kao dodatne armature u zidovima, pa nabijanja sledećeg sloja.
Toplotne karakteristike ovih zidova popravljane su mešanjem zemlje sa seckanom slamom i plevom a zid se sa unutrašnje i spoljašnje strane dodatno oblagao slojem maltera od blata (na mestima gde je obloga zida oštećena jasno su vidljivi slojevi naboja do pedalj visine).
Napomena: Ne treba mešati kuće od naboja sa čatmarama na čijim se zidovima, na mestu oštećenja takođe može videti zemlja pomešana sa plevom. Konstruktivni sistem čatmara ne sastoji se od nosećih zidova od nabijene zemlje, već od drvene bondruk konstrukcije koja se ispunjava pletenim prućem (pletom) i malteriše zemljom. Plet i zemljani malter sa plevom nazivaju se čatma (pleter) i po njima su ove kuće i dobile ime. |
Danju prikupljena toplota noću će biti emitovana u prostorije, a noću sakupljena hladnoća u toku dana će osvežavati unutrašnji prostor. Iz tog razloga zidovi od nabijene zemlje često se koriste kao masivni zid za gradnju Trombovog zida u objektima pasivne solarne gradnje. Međutim, kada spoljašnji zid čine samo zidovi od nabijene zemlje, oni uglavnom nisu dovoljan toplotni izolator prostora. Poput opeke ili betona, ovi zidovi moraju imati dodatnu termoizolaciju u hladnijim klimama.
Sa druge strane, gustina i čvrstina zidova od nabijene zemlje predstavlja odličnu zvučnu izolaciju. Takođe, treba pomenuti i izuzetne protivpožarne karakteristike ovih zidova.
Zidovi od nabijene zemlje mogu se prilagoditi različitim klimatskim uslovima ali i različitoj građevinskoj praksi u zemljama sveta u smislu završne obrade zida, vrste izolacije, oblaganja drvetom, malterom, itd.
 Trombov zid - pola veka deo pasivne solarne arhitekture
Trombov zid je izum francuskog inženjera Feliksa Tromba (Félix Trombe) iz 1956. godine. Koncept radi na principu akumulacije sunčeve toplote i njenog emitovanja u unutrašnjost objekta u toku noći.
Na osunčanoj strani objekta postavlja se zid načinjen od materijala koji može da se ponaša kao termička masa - kamen, metal, beton, opeka ili rezervoar za vodu (termička masa - eng. thermal mass - kapacitet materijala da zadržava toplotu).
Sa spoljašnje strane tog masivnog zida, poput staklene fasade, postavlja se dobro izolovana staklena površina (IGU) dok između ova dva zida, masivnog i staklenog, ostaje prazan vazdušni prostor.
Danas je sasvim uobičajeno da se Trombovim zidom naziva i slučaj kada je vazdušna komora između masivnog i staklenog zida zapravo čitava prostorija (predsoblje, trem, trpezarija, zimska bašta i sl). |
Linkovi:
* obuka o gradnji zidova od nabijene zemlje (galerija fotografija) - http://www.diyrammedearth.com/training.htm
* objavljena literatura - http://www.greenhomebuilding.com/rammedearth.htm
* DesignBuildBLUFF program Univerziteta Juta - http://en.wikipedia.org/wiki/Design_Build_Bluff
* Eden Project - http://en.wikipedia.org/wiki/Eden_Project
* građevinska firma - Rammed Earth Solar Homes INC.- http://www.rammedearthhomes.com/
* građevinska firma - Rammed Earth Development, Inc. - http://www.rammedearth.com/
* arhitektonski biro - Hotson Bakker Boniface Haden Architects - http://hbbharc.com/
* arhitektonski biro - Christopher Chris PTY LTD - http://www.christopherchris.com.au/
* Trombov zid - http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?ban=820&tekstid=877
Više o gradnji nabijenom zemljom možete potražiti na internetu pod pojmom rammed earth. Naročito preporučujemo da pogledate objekte od nabijene zemlje pretragom fotografija na internetu (Google Images - rammed earth).
|
