BUILD - casopis o gradjevinarstvu  
Gradjevinarstvo
   
poslovanje
tema broja
arhitektura
fokus
pogled
mehanizacija
urbanizam
instalacije
BUILD promo
energetska efikasnost
software
predstavljamo
sajmovi
intervju
enterijer
transmaterijali
zanimljivosti
BUILD info
GREEN BUILD
   
BUILD br.29
BUILD br.28
BUILD br.27
BUILD br.26
BUILD br.25
BUILD br.24
BUILD br.23
BUILD br.22
BUILD br.21
BUILD br.20
BUILD br.19
BUILD br.18
BUILD br.17
BUILD br.16
BUILD br.15
BUILD br.14
BUILD br.13
BUILD br.12
BUILD br.11
BUILD br.10
BUILD br.9
BUILD br.8
BUILD br.7
BUILD br.6
BUILD br.5
BUILD br.4
BUILD br.3
BUILD br.2
BUILD br.1
 

Build br. 14, jun 2010.

Untitled Document

Upravljanje otpadom – Ponovna upotreba, reciklaža i deponije

Najčešći prizor otpada, đubreta koje ostavljamo za sobom, asocira na otpatke pored puta, uz obale reka, divlje deponije u predgrađima i na obodima gradova (poput ovog sa fotografije iznad), ali, sve to je zapravo samo kap u moru.

Uzimamo iz prirode, koristimo i odbacujemo mnogo više od onoga što vidimo i što želimo da vidimo. Građanska dužnost pojedinca, odgovornost lokalnih samouprava, država, kompanija, međunarodnih organizacija, svih nas, nije samo da otpad stigne do pogona za reciklažu ili na predviđenu lokaciju.

Najvažniji stadijum borbe protiv otpada jeste pre svega – smanjenje potrošnje (eng. – demand)... odbacujemo odeću koja je u sasvim solidnom stanju, odbacujemo tehničke uređaje i mašine koje još uvek rade, odbacujemo sve ono što pojedemo kanalizacijom u reke, iako znamo da resursi nisu beskonačni...

Mladen Bogićević

Otpad smanjenje potreba, ponovna upotreba i reciklaža

Upravljanje otpadom (waste management) jeste savremeni pristup čije samo ime kaže da otpad više ne posmatramo kao trajno izgubljene resurse, proizvode, materijale… Otpad jeste resurs. Dovoljno je zamisliti koliko stvari zauvek odbacimo i setiti se da one predstavljaju deo ukupne materije na planeti koja nije beskonačna. Sve što odbacimo kao otpad uzeto je iz prirode ali joj nije vraćeno jer tehnološki procesi dovode materiju u stanje koje nije komplementarno sa prirodom i neće se u njoj razgraditi stotinama pa i hiljadama godina. 

Mucking Marshes jedna od najvećih deponija u Evropi

Koncept prostog odlaganja otpada, kakav smo primenjivali od nastanka civilizacije do danas, jednostavno više nije dovoljno dobar iz najmanje tri razloga:

  • prvi razlog jeste taj što se broj stanovnika na planeti uvećava usled industrijalizacije u proizvodnji hrane i relativno uspešne borbe sa smrtonosnim bolestima
  • drugi razlog jeste hiperprodukcija dobara koja eksponencijalno raste od vremena industrijske revolucije početkom XIX veka, kao i naša nezasita potrošačka kultura koja dovodi do toga da veliki deo otpada čine proizvodi koji nisu u potpunosti iskorišćeni (na primer ispravni ali zastareli tehnički uređaji)
  • treći razlog jeste sama priroda otpada – ono što ostavljamo iza sebe više nije samo organski otpad i neće se razložiti u prirodi i jednostavno se vratiti u ekosistem bez negativnih posledica za ekosisteme za godinu, dve ili pedeset, već za mnogo više vremena, te na svaki sloj koji formiramo dodajemo sledeće slojeve pre nego što se onaj prethodni razgradio.

Ponovna upotreba i rekliža otpada

Kao i kod zastarelog koncepta odlaganja otpada, deponije predstavljaju osnovu sistema upravljanja otpadom. Međutim, naše viđenje deponija danas i njihove uloge u celokupnom procesu upravljanja otpadom izmenilo se. One više nisu samo komad zemljišta, kog smo se odrekli za dugo vremena, i gde odnosimo sve što smo odbacili.

Deponije su sada veštački nastao resurs za dobijanje energije, a sam proces odnošenja otpada na nekoliko mesta grana se, pa deo otpada ostaje na tim čvorištima i vraća se u upotrebu ili proizvodne procese (reciklaža i ponovna upotreba), dok sve manji i manji deo zaista završava na deponiji. Tako proces obnove materije kakav priroda primenjuje u biosferi (prirodni ciklusi kruženja materije), primenjujemo i za tehnosferu (otpad iz tehnoloških procesa). 

0%otpada – Podsetićemo i na program sertifikacije C2C (Cradle to Cradle - od kolevke do kolevke), o kom smo pisali u broju 13. On priznaje samo proizvode i materijale koji brzim raspadanjem postaju deo biosfere bez ikakvih štetnih uticaja na nju, ili one proizvode i materijale koji se mogu reciklirati tako da zadrže prvobitne karakteristike, bez degradacije ostajući u zoni tehnosfere.

C2C, na primer, traži da plastika koja je jednom služila kao deo tehničkog uređaja ne sme biti pretvorena u plastičnu kesu ili PET ambalažu već mora biti jednakog kvaliteta da, nakon topljenja i procesa oblikovanja, ponovo ispunjava iste zahteve (poznati su primeri reciklaže đonova patika kompanije Nike, kancelarijskih stolica Herman Miller, itd).

Treba podestiti da i sva proizvedena dobra koja se ne prodaju spadaju u otpad: svaki primerak novina, komad garderobe, tehnički uređaj, komad nameštaja, tepih..

Više ne zadovoljava ni klasičan koncept deponije u smislu koncentracije raznorodnog otpada na jednom mestu, jer, razvrstan, otpad ima daleko veći potencijal:

građevinski materijal i nameštaj – da­nas postoje mašine za reciklažu betona koje odvajaju armaturu od samog betona koji zatim služi kao podloga za puteve i železničke koridore, uređenje tla, izgradnju nasipa, itd; čelična armatura ide na topljenje i dalje u proces prerade; elementi za zidanje, unutrašnja vrata*, potkonstrukcije i roštilji spuštenih plafona ili pregradnih zidova suve gradnje mogu se ponovo koristiti bez bilo kakve fabričke obrade (eng. reuse – više o ovoj temi pisali smo u broju 8 - Asocijacija za ponovnu upotrebu građevinskih materijala – BMRA); u razvijenim zemljama uobičajeno je već nekoliko decenija preuzimati korišćeni nameštaj, a danas postoje i kompanije koje obezbeđuju sasvim solidan polovan kancelarisjki nameštaj za start-up kompanije i manje biznise po veoma povoljnim cenama

*prozori su jedini proizvod koji programi za sertifikaciju zelenih zgrada ne boduju kao prednost jer se računa sa tim da je stari prozor energetski neefikasan

biootpad – pokošena trava, potkresano drveće i žbunje, ostaci industrijskog bilja i žitarica… mogu biti važan resurs za dobijanje biomase od koje dobijamo biogorivo; biootpad može biti sakupljan iz poljoprivrede, komunalnog otpada domaćinstava (bašte, vrtovi, travnjaci), kao i sa javnih i sportskih površina: travnati tereni, parkovi, zeleni pojasevi pored puteva, gradsko zelenilo, drvoredi…

tehnički otpad – najbrže rastuća količina otpada oko nas; pored zastarele tehničke robe (bela tehnika, audio, TV i drugi uređaji, itd), ovde spada i računarska oprema od koje dobar deo još uvek može biti korišćen za manje zahtevne korisnike (škole, radnje, javni servisi, itd); prva postrojenja za reciklažu i ponovnu upotrebu ove vrste otpada otvorena su i kod nas…

komunalni otpad iz domaćinstava, procesa prerade i proizvodnje hrane, itd. – raznorodno klasično smeće izvor je gasova koji se oslobađaju tokom procesa raspadanja (u prvom redu metana), a koji imaju značajan energetski potencijal kao gorivo za proizvodnju energije; ambalaža se već u domaćinstvima razvijenih zemalja razdvaja na papir, metal, plastiku; ulje i masti iz kuhinja škola, restorana, bolnica, domaćinstava sakupljaju se i postaju biogorivo…

Kada se listi dodaju različite vrste industrijskog otpada, kanalizacioni otpad, izduvni gasovi i pepeo elektrana (potencijalan agregat za beton), jasan je značaj ove teme.

Biološki medicinski otpad

Biološki medicinski otpad predstavlja još jedan problem jer, zbog sprečavanja širenja bolesti i epidemija zaraženim tkivima, ne sme biti ostavljen u prirodi iako njoj po svom sastavu pripada. Paljenje ove vrste otpada u pećima zahteva dodatnu energiju, emituje CO2 kao i druge gasove koji nastaju kao nus-proizvod sagorevanja. Ovi gasovi se mogu filtrirati, ali i dalje ostaje utrošena energija za spaljivanje otpada.

U zemljama sa najvišom svesti o zagađenju životne sredine otišlo se toliko daleko da u mnogim drugim neki sistemi mogu biti ocenjeni kao skandalozni. Švedska, na primer, energiju koju proizvede u krematorijumima za spaljivanje biološkog medicinskog otpada, ali i celih pokojnika, koristi za zagrevanje vode u toplovodu za lokalne zajednice.

Mega-sistemi upravljanja otpadom – komunalni sistem Los Anđelesa

Grad Los Anđeles u državi Kalifornija, SAD, predstavlja jedan od vodećih primera savremenih mega-sistema za upravljanje otpadom. Osnova sistema jeste razvrstavanje komunalnog otpada u kontejnere za reciklažu gde građani odlažu metal, staklo, plastiku i biootpad.

Sve ono što spada primarno u neku od ovih grupa odvozi se kamionima kao klasičan komunalni otpad, ali ni tada ne ide direktno na deponije. U centralnim postrojenjima nastavlja se dalje odvajanje materijala koji se mogu reciklirati i konačno odbacivanje neupotrebljivog otpada.

Tu, na pokretnoj traci, prolazi mešani otpad koji radnici sa zaštitnom opremom ručno razvrstavaju, pa se, na primer, sa kartonske paklice cigareta skida celofan koji ide na jednu gomilu, vadi se alu-folija koja ide na drugu i sam karton koji završava na gomili papira za reciklažu.

Tek tada, ono što nije moguće reciklirati, ide u prese i pakuje se na velike kamione koji otpad odvoze na deponiju (za neke deponije izgrađen je i poseban železnički koridor koji kreće od ovih pogona).

Prethodno odvojeni biooptad (stanovništvo ima na raspolaganju posebne kante za ošišanu travu i potkresano granje) odvozi se na gradske deponije i čuva. On će zatim služiti za prirodno đubrenje sloja zemlje kojim se zaptiva deponija.

Na fotografijama su prikazani panoramski snimci jedne od pet velikih deponija grada Los Anđelesa – Puente Hills. Fotografija levo nastala je decembra 2005. godine, a na fotografiji desno može se videti kako deponija postaje zeleno brdo...

Puente Hills završna faza jednog dela deponije Puente Hills kao zeleno brdo

Na kraju, deponija postaje zeleno brdo, obraslo travom, sitnim rastinjem i žbunastim biljem, pod kojim leže milioni tona otpada (vidi fotografije).

Ipak, ovo brdo nije samo zamaskirana gomila otpada. Iz pet velikih deponija Los Anđelesa gasovi se sakupljaju i sprovode do elektrana. To su deponije Palos Verdes, Puente Hills (faza I), Puente Hills (faza II), Calabasas i Spandra, od kojih dve (Palos Verdes i Puente Hills) predstavljaju i velike reciklažne centre.

Veoma detaljne informacije i više fotografija možete pogledati na sajtu LACSD-a (Sanitation Districts of Los Angeles County - Sanitarna uprava okruga Los Anđeles) - www.lacsd.org.

Treba podsetiti i na to da je u SAD sve češća i upotreba wc-školjki za kompostiranje fekalija (pretvaranje u đubrivo) i pisora za izdvajanje koncentrisanih đubriva za obradivo zemljište (urea).

Takođe, rasprotranjeni su, ne samo individualni i komunalni sistemi za prečišćavanje otpadnih voda, već i sistemi u kojima, nakon jednostavnog tretmana sive vode (grey water – otpadne vode iz lavaboa, sudopera i tuš kabina), ona postaje tehnička voda za vodokotliće, zalivanje, pranje...

Više o svemu ovome možete pronaći na portalu www.gradjevinarstvo.rs

Principi izgradnje i logistika deponija

Izgradnja deponija po savremenim pravilima gradnje infrastrukture nije prosto kopanje velike rupe u zemlji ili određivanje parcele na kojoj će se slagati brdo otpada.

Osnove izgradnje deponija

Deponije moraju biti izgrađene tako da spreče bilo kakav kontakt odloženog otpada industrijskog, mineralnog ili organskog porekla sa zemljištem, to jest, one moraju biti u potpunosti izolovane. Zašto?

Istina je da mi ne znamo, niti možemo da pretpostavimo, kakva sve hemijska jedinjenja i koja količina teških metala može nastati kada se na jednom mestu nađu različite vrste otpada: kućna hemija, prehrambena ambalaža, supstance iz tehničkih uređaja, bojene tkanine, lepkovi, itd. Atmosferska voda koja padne na deponiju ta jedinjenja može sprati i odvesti ih dalje u zemljište i vode čime negativan uticaj deponije postaje dugotrajan i nepredvidiv proces.

Zato se lokacija predviđena za odlaganje otpada mora u potpunosti izolovati geomembranama, drenirati i ventilirati cevima. Izolacija podrazumeva i korito deponije kao i njen pokrivni sloj nakon ispunjenja kapaciteta u jednom delu ili na celoj deponiji.

Pored geomembrana važno je koristiti i geotekstile koji služe za filtriranje gasova i fluida koji nastaju u deponiji, to jest za zaštitu protočnosti cevovoda sistema za drenažu i ventilaciju. Naravno, u skladu sa tehničkim karakteristikama tla, najčešće primenjujemo i geomreže, naročito u pokrovnom sloju brane.

Njima armiramo tlo da ne bi došlo do pojave klizišta usled nepredvidivih karakteristika jezgra deponije. Ovakvi slučajevi su se dešavali u Evropi i sanacija kolapsa deponije košta dva i više puta više od njene valjane izgradnje.

Takođe, dobrom drenažom osnove zemljišta na lokaciji deponije mora se osigurati da usled potiska podzemnih voda ne dođe do pojave klobučenja membrane na dnu deponije. Više o materijalima za izgradnju deponija pisali smo u broju 7 u rubrici fokus - Geosintetika.

Gasove koji nastaju u zapečaćenoj deponiji možemo sprovesti cevovodima i koristiti kao dopunsko gorivo u termoelektranama. Takođe, nakon dve do tri decenije od trenutka kada je deponija zapečaćena, zavisno od vrste otpada, ona postaje potencijalni izvor biogoriva i prava na njeno korišćenje u ove svrhe plaćaju se po istom principu kao i prava na eksploataciju rudnika, kamenoloma i drugih resursa.

Logistika upravljanja otpadom

Zbog kompleksnog sistema upravljanja otpadom koji treba da zahvata sve vrste zagađivača, kao i zbog velikih ulaganja u prateću infrastrukturu, važno je uraditi dobru procenu troškova logistike. Kao optimalni kapacitet jedne deponije uzima se brojka od oko 300.000 ljudi. S obzirom da većina naših gradova ne prelazi nekoliko desetina hiljada stanovnika, u Srbiji se primenjuje i koncept regionalnih deponija gde se sakuplja otpad iz većeg broja mesta.

Nekoliko ovakvih deponija kod nas trenutno je u različitim fazama izgradnje. Na primer, deponija u Kaleniću biće deveta u Srbiji sa regionalnim karakterom i opsluživaće 10 opština i grad Valjevo. Cena izgradnje ove deponije iznosiće oko 22 miliona evra (i zbog visine investicije jasno je da grešaka prilikom izgradnje ne sme biti). Strategijom o upravljanju otpadom, predviđeno je da u republici u narednih deset godina bude izgrađeno njih 24 (više na www.gradjevinarstvo.rs).

Međutim, problem sa zbirnim deponijama jeste transport, pa se mora uraditi detaljan proračun troškova. Da li je isplativije direktno sa ulica klasičnim kamionima za sakupljanje otpada vršiti i transport na deponiju, ili je bolje rešenje formirati lokalne centre za razvrstavanje, kompresovanje, vraćanje na ponovnu upotrebu ili reciklažu dela otpada, a zatim ostatak transportovati većim kamionima, rečnim putem ili železnicom? Transport u velikoj meri utiče na potrošnju energije i zagađenje životne sredine (pogledati tekst o uticaju teških metala u ovom broju), te se u ovom sektoru upravljanja otpadom dobrim menadžmentom mogu napraviti značajne uštede.

I na kraju, ili na početku, izvor otpada – domaćinstva, industrija, privreda, poljoprivreda… Nemoguće je postići visok stepen efikasnosti u upravljanju otpadom (ili resursom) bez široko rasprostranjene svesti o njegovom značaju, vrstama, mogućnostima… Relativno je jednostavno rešiti problem otpada koji dolazi iz sektora privrede i industrije: zakonima, propisima, kontrolama, rigoroznim kaznenim sistemom i efikasnim sudskim procesuiranjem prekršilaca. Naravno, mi i do tog nivoa imamo još mnogo da radimo, ali, sve i kada to postignemo nećemo biti ni na pola puta ukoliko ne uložimo u obrazovanje.

Nije dovoljno postaviti kontejnere za sakupljanje jedne ili više vrsta otpada. Ukoliko stanovništvo nije svesno i nije spremno da učestvuje u zaštiti resursa iz svog neposrednog okruženja, države i planete, kad-tad sistem koji se oslanja na zakonska ograničenja prestaće da bude efikasan. Najvažnije ulaganje jeste ulaganje u obrazovanje, jer, ono što postignemo sa mladim generacijama danas biće najvažniji resurs u narednim decenijama. Oni će biti sudije, inspektori, kontrolori, projektanti, hemičari, vođe postrojenja… i naravno, učitelji i primeri narednim generacijama.

Direktiva o deponijama Saveta EU

Na internetu možete pronaći i Direktivu Saveta Evropske unije koja daje definiciju i propise vezane za deponije (pdf dokument na linku: http://eur-lex.europa.eu/pri/en/oj/dat/1999/l_182/l_18219990716en00010019.pdf)

 

[vrh strane]